Dolazi vreme deratizacije.

Odkad sam izrazio svoje žaljenje zbog otimačine Kosova, naklati mi se neka čederska beda na blog pa brabonja i zanoveta u komentarima. U "revolucionarnom" maniru ideoloških predaka služi se s par pseudonima. Nesreća ne vredna pomena, ali sama činjenica da se jedna sasvim privatna izjava uzima kao povod za mazohističko tupljenje i malosrpsko proseravanje dezerterske etike, a da ne pominjem i vređanje zemlje u kojoj živim, ukazuje da zanemarivanje moralne higijene dovodi do umnožavanja pacova u svim budžacima fizičkog i virtuelnog sveta. Zato će od sada, svi takvi biti ispljuvani, a njihovi komentari izbrisani. Glodarima ne dam u kuću, a nije im mesto ni na mom blogu.

Malo Francuskog

Posle glasanja

Danas su u Rusiji održani predsednički izbori i naravno glasao sam za Дмитрийа Анатольевича Медведева. Ako Dima Putin smatra da je čovek u redu, ko sam ja da mislim drugačije. Prevazišao sam Srpsku potrebu za inatom. Ovde se brže sazreva. A postoji i jedan sasvim privatan razlog (20 Maj 2006);)

Postoje naravno i javni razlozi. Tu mi je kuća, žena i deca (ključevi od kuće). Tu su mi gotovo svi posedi (novčanik), tu radim (kravata), a i Ruski sam državljanin (dugmad za košulju). Ova slika naravno nema direktne veze s glasanjem. Samo prikazuje nekoliko stvari koje me svako jutro verno čekaju na stoliću u hodniku. Kravata i dugmad se naravno menjaju od dana do dana, ali one koje nosim uvek su na istom mestu. Ta predvidljivost pokazuje da sam organizovan čovek koji živi u organizovanoj porodici i organizovanoj državi. Rečju, jedan organizovan organizam. A za organizovanu državu svaki normalan stanovnik Rusije zahvalan je Vladimiru Putinu, a ja sam jedan od tih normalnih. Ova zadnja tvrdnja nije baš šire prihvaćena, ali šta mu je tu mu je.

Danas je mrčni dan

Oteto mi je Kosovo. Neka je proklet 17 februar 2008.

Miloš

Danas je u Moskvi u 1o:20 rođen naš drugi sin Miloš Racković. Poslije poroda koji je trajao 35 minuta Miloš je iskočio iz mame i kad je video šta ga je snašlo snažno zaplakao. Dugačak je 54 cm i težak 3.8 kilograma. Odlučio sam da ga zovem Šile. Tako je i naš Dača dobio "svoju" bebu. Bilo je malo frke jer je Crysti pukao vodenjak u kolima, pa umalo nisam sam obavio porod na benzinskoj pumpi u Odincovu. Na sreću našla se jedna pametna prodavačica pa me je odvratila od te ideje. Crysta je i ovaj porod podnela bez problema i ona i Šile se lepo osećaju. Dača i ja smo trenutno u ćaletovom stanu u Novorjazanskoj. Sutra ćemo pokupiti mamu Crystu i Šileta i nazad u naše selo.

Красное соленое филе сельди в масле

Usoljeni fileti crvene haringe u ulju. Upravo sam otkrio kad počinje perverzija kuvanja. Kad smo nesretni gubimo osećaj ukusa i onda se izmotavamo sa začinima i komplikovanim metodama pripremanja hrane. Platon gastronomiju zove umećem davanja ukusa kuvanoj hrani. Ha, predsokratici na primer, uopšte ne pominju hranu. Trivijalni užitak života. Sve ima svoj Logos. Kad je jezik ispao iz božanstvenog isto se desilo i sa čulima. I naravno ono što treba da "zadovolji" čula sve više nazaduje pa ima potrebu da se kinđuri.

Evo, Danilo i ja sedimo u kujni i jedemo slane haringe. Mama Crysta i beba u stomaku jedu kiseli kupus i svinjske papke sa sosom od celera. Nas dvojica smo bolji, samo malo hleba s ribom i to je to. Danilo će sad da popije mleko, poljubi mamu, a ja ću da ga stavim u krevet i da mu čitam Baba Jagu ili Mašu i medveda. Jedan pozdrav od Danila, sad ću njemu dati da nešto napiše.

ojnd00jlw#mmmmmmmmmmmm

Kvazi intelektualac i baba Jevdokija iz Orlova

Čitam knjigu Marka Leonarda: "Why Europe Will Run 21st Century" i opažam da kod mene budi religiozna osećanja. Naime, krstim se i levom i desnom. Intelektualci su zaista postali retke zverke na Zapadu. Razni pretendenti na to zvanje jednostavno ne žive u stvarnom svetu. Imigracija, natalitet, welfare, pro-manjinski kompleksi, jednostavno ne ulaze u njihovo vidno polje. Filmske kamere su zamenjene digitalnim, a intelektualci nedotupavnim dripcima. To me odmah podseti na dragu mi otadžbinu.

Jutros sam bio u Orlovu da kupim suvog mesa kod starog Timofejiča. Dok čekam na njega pričam s njegovom kevom Jevdokijom, brbljivom i bistrom babom od 98 godina.

A što će tebi slanina kad je sam nemaš? Masno ide na masno.
Ma to mi je za ženu.
A jel' debela?
Nije ali je trudna.
A kad će da rodi?
Pa sad krajem meseca.
A jel' sad počela da jede slaninu ili je jela i pre?
Pa sad u poslednjih dva meseca.
A jel' više voli belu ili šarenu?
Belu.
E onda će da rodi žensko.
???
Stani malo, a jel' jede onako samu ili s nečim drugim?
Ne, jede s kiselim kupusom.
E onda će da bude momčić.

A odkud ti baba to znaš? Pa kako ne bih znala, ja sam ih rodila 17-oro. Tima (Timofejič) mi je najmlađi. Kako bre najmlađi, pa njemu je 70. Pa šta? Sad mi ništa nije jasno, (računam u sebi)koliko si imala kad si prvo rodila? Prvo u 13-oj. Jebote. A jel' baba pa odkud baš toliko dece da rodiš, mora da ti je čovek bio ljudina i po. Ma ne, bio velika lenština i pijanica, to sam ja sama sebi rodila. Pa dobro baba, što baš 17-oro? Trebalo mi dece da mi pomažu u kući i na njivi.

Donese Timofejič sve šta sam poručio, a ja ga vratim za slaninu. Donesi ti meni baćuška šarene. A ne, kaže baba, ne pomaže sad šarena, momčić će da bude, slušaj ti mene. I nemoj da ženi kvariš uživanje kad voli, ne valja se. Dobro daj belu. Utovarim suvotinju, kobasice, rebra i slaninu u kola i dok okrećem ka izlazu čujem babu Jevdokiju kako se dernja na Timofejiča (on slabije čuje): "Tima, a čiji je ovaj mali?" Ne čuh odgovor, škripi sneg pod gumama.

Hej...

Čitajte knjigu Petera Sloterdijka Kritika ciničnog uma.
Ako vas još služi.... Ne verujem, al' eto.

Navučen na Češku republiku

U poslednjih dve nedelje naputovah se k'o nezdrav po banjama. Prvo Kina pa Švajcarska, nažalost samo jedan dan u Cirihu, pa Nemačka, Francuska, tri dana u USA, a evo nas sada u Olomoucu u Češkoj, tj. Moravskoj. Došli smo danas oko pet popodne. Sad sam ne u tazbini nego u "taštini" jer mi je tašta odavde. Svi su Crystini došli, cale Richie, keva Alana, brat Zdenek, sestre Nela i Lenka i još gomila rođaka. Svi sad spavaju, samo ja i Richie sedimo i velikoj toploj kuhinji svaki za svojim laptopom i kuckamo. Drva pucketaju u zidanoj peći. Pijuckamo iz starinskih zelenih čaša. Slistili smo trećinu flaše Macallana Fine Oak 15 godina starog.

Večeras dok je Crysta uspavljivala Danila čuli smo je kako mu peva jednu pesmu na Španskom. Onda se Richie digao u doneo flašu. Nešto razmišljam rano smo počeli, Crysta treba da se porodi tek negde krajem januara.

Crysta voli Beograd - detalji

Prošle srede u Beogradu Crysta i ja lutamo po mom starom kraju. Vodim je da joj pokažem zgradu u kojoj smo stanovali kad sam se ja rodio. Nadjemo je i ja joj objašnjavam: Vidiš one prozore, e tu sam u sobi spavao kad sam bio istih godina baš kao što je sada naš Danilo. Spustim pogled i primetim da je neko dole na fasadi napisao crnim sprejem: Imam želju žarku da ti jebem majku!

England 2 : Hrvatska 3

Iskrene čestitke igračima i navijačima hrvatskog nacionalnog tima. Hvala momci, šmekerska pobeda, nema šta. Rusija ide dalje!!!!

Ovome verovatno nije mesto na blogu, ali baš me briga. Nisam ja blogov, blog je moj.

Čitam danas Cesare Della Riviera: "Magični svet heroja", a stalno mi na um pada Marsilio Ficino. A zašto? Ne znam, da me ubiješ? Ponekad je podsvest neverovatno zamorna, kao razmažena žena. Nagoveštava, ali ništa više od toga. Podsvesti moja, idi ti lepo u pičku materinu, nemam ja vremena za tvoje histerične igre.

Zašto?

Danas za vreme ručka sedeh u mešovitom društvu. Nemac, dvojica iz Srbije i jedan iz Hrvatske. Ova Ex-Yu trojica, stariji od mene i oženili Ruskinje. Pričaju, a ja i Nemac jedemo. Nakon dosta filozofiranja zaključiše da Ruskinje više poštuju muškarce. A meni iz nekog razloga bi žao Rusa.

Ništa bez domaću pamet.

Jutros me jedan od "naših" iz sela zamoli da povezem u Moskvu njegovog sestrića. Došao sestrić iz Beograda u goste, pa hoće da vidi Moskvu, a njemu kao crko karburator ili nešto slično. Nisam baš nešto na ti s komšijom, spužvast lik do zla boga, ali ajde de. Zemljak je, ma šta to značilo. Sestrić par godina stariji od mene, nešto studira. Studiozan lik, malo mu četiri godine pa rastegao, verovatno se sprema za Akademiju nauka. U redu, seo sestrić sa mnom u kola pa razvezao. "Pametan" u PM! Zna momak sve. Odalamio po politici, bistri, tumači, objašnjava. Sve on skapirao, bolje zna Clintona i Busha nego onaj koji ih je postavio u Belu kuću. Međunarodni monetarni fond? Ma to ti je grupa filantropa, daju bre ljudi lovu za džaba. Samo ako si fin i pristojan. Politička i ekonomska situacija u Srbiji? Mačiji kašalj. Pohapsiš nekih 20.000, otpustiš još sto hiljada, zabraniš dve tri partije za kojih glasa više od pola naroda i sve sređeno. NATO? Dobrotvorna organizacija! A Rusija? E tu je već pamet za predsednika Dume. U ovom slučaju hapšenje većih razmera, shodno veličini zemlje. Berezovskog za predsednika, Hodorovskog za premijera, Putina u Hag, a i patrijarha Alekseja drugog. Ma ne da je druga Srbija, nego skoro i treća. Nešto se čudim pa gde da njega propustiše da ubace u vladu. Sudbinski promašaj.

A psihosociološka analiza Srpskog mentaliteta, ma to je bilo, kao što bi rekao Ostap Bender, kongenijalno. Slušao ja njega, pa se zabrinuo. Nađe me čovek, pročita me. Ukapirao sam da sam nacionalista, primitivac, klero-fašista. Ovo zadnje još moram da proverim u rečniku, ali ovako na prvu loptu zvuči zastrašujuće. A momak putovao po svetu, nakupio se pameti. Bio čak dva puta u Engleskoj i jednom u Kanadi i Americi. Građanin sveta, šta da mu kažeš?

Stanem ja u Ostoženkovoj, odmah iz Krimskog mosta. Evo sad, ti lepo izađi ovde, prošetaj odavde, samo dole niz ulicu, pravo ćeš dole do Kremlja. Izašao on, stoji, gleda. Izvadim sprej za osvežavanje, poprskam njegovo sedište, uhvatim se za novčanik i tutnem mu 1000 rublji u ruku. Evo zemljače, da imaš za votkice. Sednem u kola i odem na posao.

Subota ujutro

Od svih igračaka Danilo najviše voli one koje mu je moj kum Zoran doneo iz Švedske, cela jedna kolekcija raznih vozila, brodova i aviona, sve od drveta i u živim bojama. Pre par dana, ja mu pokazujem kako se navija jedan traktor (on to zove "ljoj"), koji pokreće onaj mehanizam sa oprugom, naravno on je još mali da sam navija, ali gleda šta ja radim. A kad okrećem veliki žuti ključ Danilo cokće, verovatno imitira prilično neobičan zvuk tog mehanizma.

Jutros Crysta ustala oko 5, nahranila ga i prilegla u kujni. On onda zaspao pa se opet probudio posle možda pola sata jer je Crysta zaboravila da zatvori vrata pa sva vrućina iz kuhinje gde je velika peć ušla u dečiju sobu. Ja naravno spavao i sanjao za mene tipično, potpuno nadrealan san. Kao ja na nekom prijemu i to na jahti i pijem martini. Martini inače mrzim. Jahta je ne na moru nego u ogromnoj fontani, a fontana u sred Novoslobodskaje stanice metroa. Fontana se peni kao Jacuzzi, jahta se ljulja, pa meni iz čaše ispadne maslina i pravo u košulju. Ja tek sad primetim da su masline one obične za jelo s "rupom", semenka izvađena i zapušene komadićem paprike i u snu sam sebi "komentarišem" nekog misterioznog domaćina, pazi džibera folira s jahtom, a ovo stavlja u martini. Uvučem ruku u košulju da izvadim maslinu, a ona mi sklizne i sve se iz nje prospe. Jebiga, isfleka mi košulju.! Tako se "iznerviran" i probudim. Kad ono stvarno mokro oko leve sise. Vidim Danilčeta, došao da me probudi pa me ljubi. Gledao Crystu ranije kad me budi, ona me poljubi u vrat kad me budi, ali on mali pa ne može da dohvati od naslona kreveta. Ja se napravim da spavam, a on onda zgrabi kraj moje potkošulje pa počne da vuče. Onda ode u svoju sobu, otvori sanduk s igračkama pa počne da ih vadi i pretura. U međuvremenu Crysta ustala, skuvala čaj, donela šolje u našu sobu, stavila ih na stočić i sela da posmatra. Nakon grdne premetačine igrački Danilo dođe opet u našu sobu, ispentra se na krevet i na vrh mene, zajaha me i nagnu se da mi čačka po uvetu. Crysta već počela da se cereka, a ja se suzdržavam, dok on ne zacokta i gurnu mi onaj ključ za navijanje traktora u uvo. Onda ja otvorim oči i zakolutam, a on s istim oduševljenim pogledom u očima kao kad gleda traktor zakrekeće na mene: Tata, tata, gaaaa...
I onda se naravno svi uvalimo u krevet pa se češemo i štipkamo kao majmuni.

Približava se još jedna Ruska zima. Sve češće ne mrdamo nigde iz kuće vikendom. Znam da ću ova vremena pamtiti ceo svoj vek. Samo nas troje (i po) , a ostatak sveta posebno.