Haute couture? Ja nisam odavle...

Sam sam sebi skočio u usta. Pre par postova ironisao sam na temu Crystine poslovne sposobnosti, pa me uspeh njene sinoćnje prezentacije prosto oborio s nogu. Prezentacija je bila kod Vladinog gazde u luksuznom salonu njegove banke u Moskvi. Crysta i Tanja Radović su, zajedno sa gazdinom svastikom i starijom snajom napravile takav šou da ga se ni Pariz ne bi postideo. Ja sam mislio da će da dovlače neke babe s ručnim radovima, skoro da sam pripremio izraz lica u stilu "ja sam ovde samo u pratnji". Ono, jebiga ženske se zezaju, a ja samo vozim. Klinac. Ne da je bilo bar trideset ministarskih žena i kćeri, nego najmanje stotinjak glumica, pevačica, modela, TV riba, bogataških žena i ljubavnica, svega. Ksenija Sobčak, Dima Širokov, Simačev, Ksjuša Novikova... Nemam reči da opišem..

Ja i Vlada smo došli oko 6 i kad smo videli celu stvar, pozornicu, pistu, dekoracije, bar, šampanjac, fotografe, muziku, neke pičkice s akreditacijama, samo smo se zgledali. Jebote Vlado, ko će ovo sve da plati? Ja ne, tvoja žena je ovo organizovala. Čekaj malo, pa i Tanja je u tome. Elem za nekih mesec i po njih dve su napravile čitavu kompaniju. 40 devojaka, ne babe kao što sam ja pretpostavio, iz Perma, Zlatousta, Njižnjeg Tagila i Jekaterinburga, će da rade neke vezove, neke detalje od kože, tkanine i još mali milion kojekakvih andrmolja za Crystinu firmu. Na reviji je preko dvadeset modela prošetalo tri puta sve te haljinke, torbe, kapute, a sve su kreirale, Crysta, Tanja, Žana Smolenski i Julja, jedna ženska dole njihova lokalna iz Udmurtije. Crystina šefica je nakon revije iskočila na pistu i počela da ih cmače. Mislim ono, totalni bljak, kičeraj od glave do pete. Pa posle ono prenemaganje, šampanjac, kezovi. Najgore je što sam ja bio gladan kao vuk, sve izvirujem kad će da iznesu da se nešto prezalogaji, kad mi Vlada pokaže šta se dešava okolo. Fotografi zaredali pa slikaju sve. Onako izvlače neke ribe iza stola pa ih slikaju po dve, tri onako sa čašama šampanjskog. Pa šta, slikaju ribe? Halo Gile, halo? Ja ga gledam, a on opet, halo, Gile halo. Koji ti je kurac bre? Ma Hello magazine, to bre. Samo sam đipio iz separea kao da sam na federima i zbrisao prema šanku, a Vlada odmah za mnom. Ovi ludaci sve bliže stolu, blicevi secaju na sve strane. Crysta, Tanja, Žana, Crystina šefica i dva dupedavca iz Crystine firme opalili kezove na sve četir strane. Vidim i Crysta i Tanja zveraju gde smo nas dvojica, a mi čaše pa iza stuba. Uglavnom, prošli fotografi, kad naleti Maša na mene. Studirali zajedno, a ona je sad neka kao novinarka, moda i to sranje. Otkud ti? Pa eto onako, muvam se, svratio s drugarom. Pa zar ti nisi na zapadu? Pa bio sam pa se vratio. Pa gde si sad, šta radiš? Tu sam, šljakam nešto u finansijama. E oćete ti i drugar s nama posle u neki klub? Ma ne znam, nisam nešto u formi. Ma hajde ima par modela, baš naš fotograf zna par njih pa da odemo na koje pićence. Hvala drugi put, drago mi je da sam te video. U redu vidimo se. Taman mi naručimo još dva kad moja sestra priđe. Pa gde ste vas dva seljaka? A što to? Pa kako vas nije stid? Žene vam u centru svega, a vas nema da ih podržite. Ok vratimo se mi za sto. Crysta na mene: I što pobegoste? Ma nismo, samo smo otišli na piće, znaš da mrzim šampanjac. Jao Gile nemoj da me blefiraš, pobegli ste od fotografa, znam te. Ovo je sve čoveče interno. Kako to misliš? Pa lepo, ovo sve firma plaća, sve je ovo za ovu dvojicu organizovano. Kako to misliš? Sve ovo za dva pedera? Pa da, naravno, oni su stilski direktori, oni određuju gde ide lova i koliko, moja šefica je ovde bila samo da podrži mene jer je ovo deo njenog projekta. Ok pa gde su sada ti tipovi? Tu upadne Tanja smejući se, otišli su rano na spavanje, paze na ten. Pa dobro, ne kapiram, u čemu je caka? Tvoja firma potroši lovu za sve ovo da bi dva lika iz te iste firme videla čitav šou iako su mogli da vide te stvari i da ste im poslali poštom, gde je tu pamet? Ne shvataš, stvar je u prezentaciji, atmosferi, energiji, entuzijazmu, komunikaciji naše poruke. I šta je poruka? Kupi, potroši, daj nam lovu? Ne, poruka je budi deo ovog sveta, budi deo sveta koji je siguran, koji je toliko siguran u sebe da može da priušti i ono što nije samo neophodno. Ok.

Nisam znao šta da kažem. U stvari jesam, ali zašto bih? Kad pogledaš iskreno, sve je to deo iste komedije. Ja se oderem da naučim ljude kako da investiraju, ili da uverim njih da mene ovlaste da ulažem njihov novac. I šta rade ti ljudi kad zarade lovu? Kupuju kuće, automobile i jahte koji im u stvari ne trebaju, ali time "komuniciraju svoju poruku", koja znači, vidiš kako sam ja glavni dasa kad sve ovo mogu da kupim, ako nemaš ovo beži mi s puta. A lovu koju prebace ženskoj, ona potroši na robu drugog tipa, ove stvari kojim se bavi Crysta, i time i ona komunicira svoju poruku drugim ženkama, koja opet znači ja sam glavna riba, na guzici imam krpica u vrednosti godišnje plate tipa kome ti mašeš ribom ispred nosa, ne misli da tvoje žgoljavo dupe može biti konkurencija mome. Da ti je išta vredelo, prodala bi ga skuplje.

A ja, moja žena i milijarde nas šljakera, sav naš trud pre ili kasnije bude ugrađen u ovu globalnu piramidu besmislenog duvanja, na čijem vrhu ovi moroni igraju svoje smešne rituale.

Simple as that...

Nos, veoma važan organ !

Juče sam se vratio iz Nemačke. Bio sam tri dana poslom u Aachenu ili kako to Francuzi kažu Aix-la-Chapelle. Pošto u Aachenu živi Crystina dobra drugarica Annelise koja nam je bila na svadbi svratio sam i kod nje. Muž joj je ekonomista čija je poslovna istorije veoma slična mojoj. Na večeri kod njih upoznam lika, Libanca koji je nekad radio kao inženjer za Cartier, a sada je CEO jedne juvelirske kuće u Londonu. Naravno u priči nađemo nekoliko zajedničkih prijatelja, a jedna od tema bila je i automobili. Ovaj lik pomene da je bio na Salon retromobiles u Parizu o kome sam već pisao. Paul, Annelisin muž i ja se odmah zainteresujemo. Elem lik nam ispriča da je u živo bidovao za neki auto, ali ga telefonski kupac preseče za 50.000 eura. I on je očekivao Auto Union D-Type, ne da biduje, nego prosto da vidi kako aukcija ide, pa je bio razočaran kad je povučen iz aukcije. Budući da je entuzijasta više je pratio čitavu aferu, pa nam je i objasnio kakav je skandal nastao kad su ukapirali da prodaju pogrešan auto. Istoričari Audija su utvrdili da je pogrešan broj šasije i da taj auto uopšte nije Nuvolarijev iz Velike Nagrade Beograda 1939, ali da navodno ima Grand Prix istoriju iako nikad nije bio pobednički. Ja im ispričam da sam ga video, ali naravno nisam mogao da kažem, eno mog bloga pa čitajte da mi je čitava priča od početka bila sumnjiva.

Bitno mi je da me nos još dobro služi i da još mogu da "smell a rat". Uzgred, negde sam pročitao da je neko istraživanje utvrdilo da su odluke koje se donose bez mnogo razmišljanja, one gde radi guts feeling, statistički rečeno, češće adekvatnije od onih koje su rezultat velikog mozganja i domunđavanja. Ništa novo za mene, ali opet mi drago da i nauka to potvrđuje.