Bes(a)na pesma...

Kad beba zaplače
mama prva skače.
Gura sisu u usta,
gutljaj mleka gusta.

A kad beba sere
tata se izdere,
jer ga mama budi
kad zora zarudi.

Mala guza proizvodi
obilje govanca
oblika i boje
pasulja prebranca.

I da ne bi bila svađa
sve to tata nosi van.
S govnetom se rađa
svaki njegov dan.

Ovo je tako lepo....

U Finskoj smo s Valerijom Petrovnom i Zoranom. Prvi put nas četvoro. Šileta nosim u nedrima, a Daču na leđima. Da im nije tako komplikovan jezik, mislim da bih voleo ovde da živim. Ova cela zemlja tako nekako miriše i tako je sve puno svežine. Klincima sam kupio pletene kapice, a meni i Crysti nisam. Neću da ličimo na Laponce.

???

Bože, pa ovaj blog još uvek postoji. Liči mi na bolesnog psa. Niti da ga bacim niti da ga držim. U stvari jednostavno sam umoran. Nema pisanja večeras.