Dobar pazar

Jutros vidim puko kvar. Blog se malo osakatio. Nema veze, juce sam kupio sto za stoni tenis. Hocu da se rekreiram i posle podne. Cudna rec 'rekreiram'. Elem posle posla hocu da se ponovo stvaram, jer se kao na poslu unistavam. Radni covek, Feniks kapitalizma.
Prosto vracao se s posla i prolazim u svoju ulicu, ali s gornje strane, jer sam svratio da kupim Economist. Jedan gore ima Britansku stampu. I tako ja odozgo, a lik napravio garage sale. Lepo otvorio vrata garaze i izneo raznu skalameriju ispred kuce na travnjak. Decije igracke, alat, lampe, zavese, svakakvih drangulija. I to sve na dve daske sa stalkom kao tezga. Ja malo gvirnem kad ono jedan New England stocic. Vitke nogice i dole 'lavlje sape'. Ma nije ni los rad, al jes', ploca riknula nacisto. Ne samo da se furnir odlepio nego se ploca od vlage sva rasljopila. Kaze drzala zena cvece na njemu pa ga previse zalivala. Da nije sjeban vredeo bi najmanje 800 dolara. I tako ja stojim razocaran, a covek kaze ma imam jos jedan sto, ali je za ping-pong. To je ono sto ja zovem inicijativa. Pravi amerikanac, born salesman. Ma nisam bio nesto odusevljen, al' rekoh sta fali da pogledam. I covek lepo izvuce jednu veliku kartonsku kutiju iz garaze i iz nje sto za stoni tenis. Nov, product of South Korea, na rasklapanje, dole tockici na nogama, a mogu i da se zakoce. Jebem li ga, lepo izgleda. Posto? 120 dolara. Skupo komsija, evo ti 80 pa da popijemo pivo. Ma, malo je, ima i 'rig'. Sta mu ga je rig, mislim se, a on izvuce mrezicu i okvir za mrezicu i jos jednu kutiju loptica, i 4 reketa. Samo dva otpakovana, a dobri. Svaki vredi bar 60 dolara. Vidim ja komsija nema pojma. Dobro evo ti 95. OK. Sakotres, lova. A gde ti je auto pita on? Pazi mene idiota, ja valjda mislio to pod ruku pa kuci, a tesko bre. Nemam auto. A gde si? Ma tu odmah dole iza parka. Jel' hoces da ti ja prevezem za 5 dolara. Hocu. Izveze on jednu krsinu iza kuce, smontira to unutra pa dole kod mene. Jedan od strazara se izbecio, ali otvori kapiju. Fino ti mi to izvadimo i u bastu. Rasklopi covek to lepo. Stvarno dobar sto. Vidis ovde pritisnes nogom i ovo se gore sklopi i posle ga odguras na tockicima gde hoces. Ma ne moras ni da ga guras kad pada kisa. Prvo wetherproof je, a drugo imas i ovu navlaku, vadi navlaku od poluprozirnog najlona iz kutije, a ako ovo izvuces mozes da igras sam sa sobom. I stvarno povuces jednu dasku ispod stola i preklopis je na drugu stranu pa odbija loptice. Ja sam ovako igrao sam sa sobom, decu ne zanima, kaze moj novi prijatelj. Otvorim nam dva piva i sednemo u bastu. Ja sam Jim, ja sam Gile. A ko ti je s onu stranu ograde? Nemam pojma. Jim ode do ograde pa se pope do pola. Znas imas problem, preko je basta drugog coveka, odi da pogledas. Odem i ja. Pazi stvarno, basta i kuca. Vidis ovi koriste bastu cesto, pokazuje deciji bazen i bastenske stolice. Pa dobro Jim zasto je to problem. Pa bunice se kad igras ovo je bucno, ja sam imao problema sa svojim komsijom. E jebiga! O pa ti imas garden shack, pokazuje dole desno od bastenskih vrata uz pobocnu ogradu. Pa sta s tim. Pa lepo montiras je ovde do ograde, otvoris vrata i ono 'upija' zvuk. Ma jok to je samo bike shed. Nija znam ja ovo, ovo je tipski shack samo su ga ovde ubacili. Otvorimo vrata i on mi pokaze. Vidis i ovo se rasklapa, vidis ova dupla vrata. Blejim ja i nista mi nije jasno, a on ode do ograde gde smo se malopre verali i razgrce travu nogom. Vidis ove sine, ti je nekad stajalo. Sta kazes, da premestimo? Ok, sto da ne. Donesem mu jos jedno pivo pa odem da se presvucem. Izguramo jedva ovu kolibicu pa sistemom zanosenja jednog pa drugog kraja dovucemo je do onih sina. Sad ti Jim pocne majstorisanje i razvucemo je na punu sirinu i namestimo na sine. Gurnemo i gle cuda, bastenska kucica ko bombon. Nije nista manja od kolibe u kojoj je moj deda susio meso. Gledaj, kad igras samo otvoris vrata kaze Jim. Pa dobro kako ti to znas? Pa prosto slican sistem imamo u National guard oko strelista pad kad radi za pucnjavu iz pusaka radice i za ping-pong.Naravno nastavimo po pivu. Jim je ono sve sto mi se kod amerikanaca svidja. Ako postoji nesto sto mogu oznaciti kao generalnu osobinu Engleza onda je to bez konkurencije inkompententnost, globalna i sveprozimajuca kroz celo drustvo i sve oblasti zivota. Kod amera je to po mom misljenju entuzijazam i preduzetnistvo. Ima jos jedna, ali o tome kasnije. Tako ti ja jos pocastim Jima s 25 dolara pride i nadjemo se na njegovoj prvobitnoj ceni. Hvala kaze Jim na rastanku. Volis li barbecue, upita me. Da naravno. Ok, pal keep in touch. If you need anything, call me, OK? Ok Jim. Tako sam postao ponosni vlasnik stola za stoni tenis i upoznao prijatnog komsiju. Ostao je problem partnera za igru. Danas upitam Holgera. Kako da ne ali nisam igrao jos od srednje skole. Nisam ni ja, slazem. Dok su Paja i Zoran bili u St Andrewsu ubijali smo se ja i Zoran do sitnih sati ping-pongom u basti. Danas je lep dan ali za sutra i narednih par dana predvidjaju lose vreme. Tako da ce stoni tenis malo da priceka.

Gde živiš? U štali, a što pitaš?

Danas nisam trcao, neko kilavo vreme, a i bilo mi mrsko. Osecam se sav naduven. Malopre odlucim da prosetam, prosto da se malo osvezim, jer je vazduh pun neke vlazne izmaglice. Imam neke sandale, koje sam kupio pre recimo cetiri godine u Beogradu, obicne kozne sa trakom pozadi na 'cicak'. Obujem njih na bose noge, obucem tanke tamnoplave kombatke i jevtinu Umbro t-shirt iste boje. Krenem prema Sloane Square da kupim vodu i neki magazin. Obicno kad tako setam idem cik cak da potrosim vreme i da produzim put. Uostalom izasao sam da se provetrim. Kupim to na skveru pa nazad drugom turom. Naletim u Pavilon street. Totalno bezvezna ulica, ali ispred mene sljapka devojka, Kineskinja. Flip-flops na nogama i minjak u maskirnim bojama. Svezala neki dzempercic oko bokova i ide ukrstenih ruku, gledajuci ispred sebe. Dupe onako lepo landara, opusteno, a nozice vezu. Nista narocito, ali ulepsava pogled. Nesto zivo medju ovim kucama od cigle. S druge strane prilazi lik u rugby majici i sportskim gacama. Vodi psa. I on bleji u nju, ali onako 'mucki', Engleski. Tek kad smo se skoro mimoisli, prepoznam ga. Neil. Lik radi gore u City-ju u nasem head office. Good evening, sir. How are you? Gleda me iznenadjeno. George, is that you? Yes I am. Are you OK? U tom momentu prasnemo u smeh. Cudna situacija gde nam je u istom trenu postalo jasno da jedva prepoznamo jedan drugog kad nismo u svakodnevnim odelima, ne blefiramo jedan drugog, nego blejimo u nozice Kineske devojke. Pita me gde zivim. Tu gore u Draycott Avenue, a ti? Ovde u Clabon Mews. Kratko cavrljanje i svako svojim putem.



Clabon Mews, u prevodu Clabonove štale. London je vec dugo ogroman i gusto naseljen grad s koncentracijom cetvrti gde zive pripadnici srednje i vise klasa. Vec dugo, znaci mnogo duze nego sto su izmisljeni automobili. Znaci da se i tada masa ljudi, a i tereta transportovala gradom u kocijama ili teretnim konjskim kolima. Naravno stotinjak hiljada konja zivelo je u Londonu, a konji obicno stanuju u štalama. Posle neumitnog silaska konjske bratije sa transportne scene grada, štale su ostale. Pregradjene su obicno u manje kuce u nizu ili stanove, ponekad su to veoma luksuzne rezidencije, a nazivi su ostali. Štale toga i toga. Eaton Mews, Lenox Gardens Mews i tako dalje.Kad je Zoran, moj drugar, presao u London iz St Andrewsa nadje stan na West Kensingtonu, blizu poznatih Queens Club teniskih igralista. Isto u nekim Mews. Javi se pismom roditeljima u Bosnu, a neki 'ucen' komsija video povratnu adresu na pismu pa kaze njegovim roditeljima. Kuku i lele, sta ste docekali, sin vam u sred Londona, a stanuje u štali.