Danas nisam trcao, neko kilavo vreme, a i bilo mi mrsko. Osecam se sav naduven. Malopre odlucim da prosetam, prosto da se malo osvezim, jer je vazduh pun neke vlazne izmaglice. Imam neke sandale, koje sam kupio pre recimo cetiri godine u Beogradu, obicne kozne sa trakom pozadi na 'cicak'. Obujem njih na bose noge, obucem tanke tamnoplave kombatke i jevtinu Umbro t-shirt iste boje. Krenem prema Sloane Square da kupim vodu i neki magazin. Obicno kad tako setam idem cik cak da potrosim vreme i da produzim put. Uostalom izasao sam da se provetrim. Kupim to na skveru pa nazad drugom turom. Naletim u Pavilon street. Totalno bezvezna ulica, ali ispred mene sljapka devojka, Kineskinja. Flip-flops na nogama i minjak u maskirnim bojama. Svezala neki dzempercic oko bokova i ide ukrstenih ruku, gledajuci ispred sebe. Dupe onako lepo landara, opusteno, a nozice vezu. Nista narocito, ali ulepsava pogled. Nesto zivo medju ovim kucama od cigle. S druge strane prilazi lik u rugby majici i sportskim gacama. Vodi psa. I on bleji u nju, ali onako 'mucki', Engleski. Tek kad smo se skoro mimoisli, prepoznam ga. Neil. Lik radi gore u City-ju u nasem head office. Good evening, sir. How are you? Gleda me iznenadjeno. George, is that you? Yes I am. Are you OK? U tom momentu prasnemo u smeh. Cudna situacija gde nam je u istom trenu postalo jasno da jedva prepoznamo jedan drugog kad nismo u svakodnevnim odelima, ne blefiramo jedan drugog, nego blejimo u nozice Kineske devojke. Pita me gde zivim. Tu gore u Draycott Avenue, a ti? Ovde u Clabon Mews. Kratko cavrljanje i svako svojim putem.
Clabon Mews, u prevodu Clabonove štale. London je vec dugo ogroman i gusto naseljen grad s koncentracijom cetvrti gde zive pripadnici srednje i vise klasa. Vec dugo, znaci mnogo duze nego sto su izmisljeni automobili. Znaci da se i tada masa ljudi, a i tereta transportovala gradom u kocijama ili teretnim konjskim kolima. Naravno stotinjak hiljada konja zivelo je u Londonu, a konji obicno stanuju u štalama. Posle neumitnog silaska konjske bratije sa transportne scene grada, štale su ostale. Pregradjene su obicno u manje kuce u nizu ili stanove, ponekad su to veoma luksuzne rezidencije, a nazivi su ostali. Štale toga i toga. Eaton Mews, Lenox Gardens Mews i tako dalje.Kad je Zoran, moj drugar, presao u London iz St Andrewsa nadje stan na West Kensingtonu, blizu poznatih Queens Club teniskih igralista. Isto u nekim Mews. Javi se pismom roditeljima u Bosnu, a neki 'ucen' komsija video povratnu adresu na pismu pa kaze njegovim roditeljima. Kuku i lele, sta ste docekali, sin vam u sred Londona, a stanuje u štali.
No comments:
Post a Comment