Odozgo

Danas dođoh s posla ranije a Crysta navalila da idemo na Tjumak. To je brdašce tu uz Vorobjaninovu kosu. Ja nosim decu, a ona ručak. Popnemo se gore, prostremo ćebe i navalimo na klopu. A dole čudna slika. Na moju i Vladinu kuću pada neka magličasta kiša, a malecka duga zakoračila iznad njih. Jednim krakom u potoku, a drugim pokazuje dole ka šumici iza kuće. A dalje izmaglica kao mleko, crkva se uopšte ne vidi. Izbegli u lepotu s visine posmatramo selo. Miloš zaspao mami u krilu, a Danilo se igra. Čučnuo i guli koru s breza. Crysta se izula, izvija prste na nogama, proteže ih.
Gledam njene sandale, od žućkaste kože, stvarno lepe i nekako neumesno elegantne. Da, malo čoveku treba da bude ispunjen srećom.