Noć. U hotelskoj sobi u gradu Swansea, Wales, čitamo novine, šaljemo emailove, a ja evo pišem i blog. Poslovno smo ovde, ja, moj kum Zoran i veterinar Semjon Iljič Vasjukin zvani Sivič, naš službenik. Juče sam se napio u Colliers Arms. Uopste se ne radi o alkoholizmu. U pitanju je "patriotizam". Na polici u pubu Zoran je ugledao flašu Gorkog Lista i: One thing led to another... Koja je budala donela Gorki List u Wales? Sestru mu jebem...Zoran je na netu čitao nešto na sajtu B92 i mrzovoljno zatvorivši laptop izjavio: Odoh na spavanje, ubi me ljigava reč.
Sivič već odavno hrče, a ja proćaskah sa Crystom kroz Skype, pa čitah čudesa blogosfere. Vidim pametan narod svašta zna i to ponosno objavljuje. Blagoje ga njima, što bi rekao VBK. Piše jedan da je prirodno pravo da ljudi jebu jedne druge, bez obzira na polnu kombinaciju, a ja budući u Walesu razmišljam o ovcama. Englezi Velšane zovu ovcojebi (sheep shaggers) i to je ovde, za razliku od Holandije, kažnjiva rabota. Štite ljudi prava životinja. U Holandiji, naprotiv, ovci se daje pravo glasa. Nije kažnjivo, ako je pristala. Genijalnost demokratije. A ja se pitam šta je ovci draže? Da je neki Jones nategne ili da neki Patel od nje napravi lamb curry. Težak izbor.
Juče sam kupio topao vuneni džemper, ispleten od vune ovdašnjih ovaca. Da li su je kresnuli pa ošišali ili je bilo obrnuto? Gde je završilo to korisno živinče? Možda je još u ljubavi s rečenim Jonesom. Treba li džemper da dam na hemijsko čišćenje ili ga ta ruralna love story čini organik proizvodom?
1 comment:
ave zhivotinjo!
chitam i smejem se
ko nekad
Post a Comment