Dolazi vreme deratizacije.

Odkad sam izrazio svoje žaljenje zbog otimačine Kosova, naklati mi se neka čederska beda na blog pa brabonja i zanoveta u komentarima. U "revolucionarnom" maniru ideoloških predaka služi se s par pseudonima. Nesreća ne vredna pomena, ali sama činjenica da se jedna sasvim privatna izjava uzima kao povod za mazohističko tupljenje i malosrpsko proseravanje dezerterske etike, a da ne pominjem i vređanje zemlje u kojoj živim, ukazuje da zanemarivanje moralne higijene dovodi do umnožavanja pacova u svim budžacima fizičkog i virtuelnog sveta. Zato će od sada, svi takvi biti ispljuvani, a njihovi komentari izbrisani. Glodarima ne dam u kuću, a nije im mesto ni na mom blogu.

Malo Francuskog

Posle glasanja

Danas su u Rusiji održani predsednički izbori i naravno glasao sam za Дмитрийа Анатольевича Медведева. Ako Dima Putin smatra da je čovek u redu, ko sam ja da mislim drugačije. Prevazišao sam Srpsku potrebu za inatom. Ovde se brže sazreva. A postoji i jedan sasvim privatan razlog (20 Maj 2006);)

Postoje naravno i javni razlozi. Tu mi je kuća, žena i deca (ključevi od kuće). Tu su mi gotovo svi posedi (novčanik), tu radim (kravata), a i Ruski sam državljanin (dugmad za košulju). Ova slika naravno nema direktne veze s glasanjem. Samo prikazuje nekoliko stvari koje me svako jutro verno čekaju na stoliću u hodniku. Kravata i dugmad se naravno menjaju od dana do dana, ali one koje nosim uvek su na istom mestu. Ta predvidljivost pokazuje da sam organizovan čovek koji živi u organizovanoj porodici i organizovanoj državi. Rečju, jedan organizovan organizam. A za organizovanu državu svaki normalan stanovnik Rusije zahvalan je Vladimiru Putinu, a ja sam jedan od tih normalnih. Ova zadnja tvrdnja nije baš šire prihvaćena, ali šta mu je tu mu je.