Davno to beše....

U Vladivostoku posle mnogo godina, stojim na "literarnom ćošetu" blejeći u prozore našeg prvog stana. Gogoljeva broj 40. Tamo gde Čehovljeva stane s poštovanjem pred ulicom starijeg pisca. Tu je počeo moj ruski život. Eeeeej, tolike godine pa se opet vratiš na isto mesto. Ovo je bila moja dalekoistočna Palilula.

Ilija

Danas je u Vladivostoku u 12:40 rođen naš treći sin Ilija Racković. Dugačak je 58 cm a tezak 4.7 kilograma. Zvaćemo ga Iki ili Ilja, jos ne znam. Mama i beba se dobro drze.

Marina

Jutros je u Moskvi u 5:10 rođena naša prva kćerka Marina Racković. Dugačka je 55 cm i teška 4.1 kilograma. To je moje dete, Šileta i Daču prepuštam mami. Ovo ću ja da odgajam. Još ne znam kako da je zovem. Cica? Maki? Nina? Tatino sunce? Any ideas?

Nađoh ovo u Crystinoj pesmarici iz osnovne škole

She was Poor but She was Honest

She was poor, but she was honest,
Though she came from humble stock,
And an honest heart was beating,
Underneath her tattered frock.

But the rich man saw her beauty,
She knew not his base design,
And he took her to a hotel,
And bought her small port wine.

Chorus:
It's the same the whole world over
It's the poor wot gets the blame
It's the rich wot gets the pleasure
Ain't it all a bleedin' shame?

In the rich man's arms she fluttered,
Like a bird with broken wing,
But he loved her and he left her,
Now she hasn't got no ring.

Time has flown, outcast and helpless,
In the street she stands and says,
While the snowflakes fall around her,
"Won't you buy my bootlaces?"

Chorus:
It's the same the whole world over,
It's the poor wot gets the blame,
It's the rich wot gets the pleasure,
Ain't it all a bleedin' shame?

Standing on the bridge at midnight,
She says "Farewell, blighted love".
There's a scream, a splash -- Good Heavens!
What is she a-doing of?

So they dragged her from the river,
Water from her clothes they wrung.
They all thought that she was drownded,
But the corpse got up and sang:

Chorus:
It's the same the whole world over,
It's the poor wot gets the blame,
It's the rich wot gets the pleasure,
Ain't it all a bleedin' shame?

Zar nije prelepo?

There IS God, Believe! Don't worry and enjoy life!

Evo slike koju nam je poslao Zoranov brat Cole iz Londona. Britanski vladika Jelisej (ROC) je podrzao inicijativu direktora TV kanala "Russian Hour" da se udari kontra neznabozackoj kampanji koja je oblepila stotine autobusa natpisima: "There is probably no God, now stop worrying and enjoy your life". Tu kampanju je pokrenula neka frigidna airhead belopranjusa pre par meseci. Zasto airhead? Pa zato sto je Britanija najbezboznija zemlja Evrope, ne racunajuci Albaniju, koja je ionako samo geografski u Evropi, i sto je neko kresnuo grdnu lovu za to razuveravanje publike od necega u sto ionako ne veruje. Interesantno je da neznabosci insistiraju na "enjoy your life". Russian Orthodox Church je i mudrija jer kaze "enjoy life", a i skromnija jer oglasava na samo 25 dvospratnjaka. Prvo mi je cela prica bila smesna jer je posteni vladika izgleda i sam zaboravio u kakvoj zemlji stoluje. Istinabog i ja lupetam jer je opste poznato da je ROC vrlo misionarski aktivna crkva. Nasa Srpska crkva u dijaspori koliko se secam ima problem sa sirenjem Bozije reci u toj istoj Britaniji. Valjda zato sto nasim popovima ne veruju ni vernici Srbi, a nekmoli stranci. Na primer, na zgradu pokraj crkve u Londonu, Dom Vladike Nikolaja, gde zive citave porodice sa sitnom decom, nabacili su citavu sumu antena za mobilnu telefoniju pa samo broje funte dok se stanari prze kao u mikrotalasnoj.

Jednom UDBas, ceo vek UDBas...

Glamorgan sausages

Dobro bre narode, mnogo dobra hrana. A kako ide uz crno vino, jeboooote, puca iza ušiju. A još vegeterijansko. I zeka bi se udebljao od ovoga. A ribe, one dvonoge, gadne brate i debele, auuuu.

U West Glamorganu

Noć. U hotelskoj sobi u gradu Swansea, Wales, čitamo novine, šaljemo emailove, a ja evo pišem i blog. Poslovno smo ovde, ja, moj kum Zoran i veterinar Semjon Iljič Vasjukin zvani Sivič, naš službenik. Juče sam se napio u Colliers Arms. Uopste se ne radi o alkoholizmu. U pitanju je "patriotizam". Na polici u pubu Zoran je ugledao flašu Gorkog Lista i: One thing led to another... Koja je budala donela Gorki List u Wales? Sestru mu jebem...

Zoran je na netu čitao nešto na sajtu B92 i mrzovoljno zatvorivši laptop izjavio: Odoh na spavanje, ubi me ljigava reč.

Sivič već odavno hrče, a ja proćaskah sa Crystom kroz Skype, pa čitah čudesa blogosfere. Vidim pametan narod svašta zna i to ponosno objavljuje. Blagoje ga njima, što bi rekao VBK. Piše jedan da je prirodno pravo da ljudi jebu jedne druge, bez obzira na polnu kombinaciju, a ja budući u Walesu razmišljam o ovcama. Englezi Velšane zovu ovcojebi (sheep shaggers) i to je ovde, za razliku od Holandije, kažnjiva rabota. Štite ljudi prava životinja. U Holandiji, naprotiv, ovci se daje pravo glasa. Nije kažnjivo, ako je pristala. Genijalnost demokratije. A ja se pitam šta je ovci draže? Da je neki Jones nategne ili da neki Patel od nje napravi lamb curry. Težak izbor.

Juče sam kupio topao vuneni džemper, ispleten od vune ovdašnjih ovaca. Da li su je kresnuli pa ošišali ili je bilo obrnuto? Gde je završilo to korisno živinče? Možda je još u ljubavi s rečenim Jonesom. Treba li džemper da dam na hemijsko čišćenje ili ga ta ruralna love story čini organik proizvodom?

Čestitka svim praznoglavim idiotima

Puno sreće s vašim Obamom.

Učiti celi život

Zahvaljujući Saši Simonovu, mom blog prijatelju, čitam Sant Thakar Singha, jednog Indijskog mudraca i saznajem sve ono što današnji hrišćani nikad nisu naučili o Isusu Hristu. Kad Isus govori o blizini Carstva Božijeg, ne radi se o vremenu, nego o onome što je tu, "na dohvat ruke", odmah dostupno, iznutra, iz duše.

Kum se konačno oženio!

Zoran se držao dogovora da ne piše o mojoj svadbi, pa je fer da ja ne pišem o njegovoj. Ipak, moram da kažem da je bilo prelepo. Proletos smo proveli nedelju dana ovde s njim i Valjom Petrovnom i bilo nam je fantastično. Kampovanje s čamcima. Neverovatan doživljaj! Ova mešavina šuma i jezera je pravi Raj na zemlji.

Šteta što predstoje godine najstrašnijih iskušenje za celi ljudski rod. Pitam se šta će se desiti s ovom predivnom prirodom?

Englezi, njihovo nazovi pravo i istorija trgovine.

Već par dana razmenjujem s jednom Engleskom advokatskom firmom, memorandume, e-mailove, pisma, izveštaje i ostale trice i kučine povodom tužbe koju je njihov klijent podneo protiv mog klijenta. Slučaj je u Moskvi u redovnom sudskom postupku odbačen kao neosnovan i pravno irelevantan uzimajuću u obzir Ruske zakone. Naravno to ovima nije jasno ili se samo prave mutavi (tj. prave se Englezi). Povod mog uključenja u celu ujdurmu je to što sam njihovom klijentu već ranije rekao da nema šansi da dobije slučaj i da će proći daleko jeftinije, ako se pomiri s tim da je izgubio. U stvari čoveku sam savetovao da uštedi novac i da ga njegovi pravni zastupnici deru za lovu koja mu se nikad neće ni vratiti. Naravno, gde će Englez da veruje strancu, to je prosledio njima, a oni mene sad zasipaju pravnim besmislicama i izmotavanjima. Najviše ih je ispizdelo što sam napisao da u potpunosti razumem da oni Britanski pravni sistem smatraju najboljim na svetu, ali da on ne važi nigde drugde nego u Britaniji. Sad idioti hoće da tuže svog klijenta jer misle da je on prekršio ugovor s njima i da sam mu ja davao pravne savete iza njihovih leđa i za to bio plaćen.
Naravno odbacio sam tu glupost, navodeći da nisam pravnik i da sam s čovekom bio u neformalnom razgovoru. Sad oni meni ne veruju jer kao nije moguće da neko besplatno nekog savetuje u tim stvarima. Pričao sam i sa svojim advokatom koji je sad pronašao da ja mogu njih da tužim u Engleskoj i to po nekoliko osnova zbog ove ujdurme koju su napravili.
U stvari cela priča me je uglavnom nasmejala, ali i nervirala zbog gomile e-mailova na koje sam morao da odgovaram.

Čitam jednu istoriju rane međunarodne trgovine i na jednom mestu autor citira Holandskog konzula u Londonu 1609 Emanuela van Meterena koji u svom službenom izveštaju piše o Englezima: "The English are inconsistent, rash, vainglorious, light and deceiving, and very suspicious, especially of foreigners whom they despise. They are full of courtly and affected manners and words, which they take for gentility, civility, and wisdom." Drugim rečima, ništa se nije promenilo od te 1609. Još uvek su full of shit.

Ja, Crysta i deca se spremamo za Beograd. Sledeće nedelje ćemo provesti par dana u prestonici, a onda idemo da se smucamo po Šumadiji i uživamo u kuvanju moje tetke, a znajući mog tetka i rođake verovatno ćemo i da pecamo i planinarimo.

Odozgo

Danas dođoh s posla ranije a Crysta navalila da idemo na Tjumak. To je brdašce tu uz Vorobjaninovu kosu. Ja nosim decu, a ona ručak. Popnemo se gore, prostremo ćebe i navalimo na klopu. A dole čudna slika. Na moju i Vladinu kuću pada neka magličasta kiša, a malecka duga zakoračila iznad njih. Jednim krakom u potoku, a drugim pokazuje dole ka šumici iza kuće. A dalje izmaglica kao mleko, crkva se uopšte ne vidi. Izbegli u lepotu s visine posmatramo selo. Miloš zaspao mami u krilu, a Danilo se igra. Čučnuo i guli koru s breza. Crysta se izula, izvija prste na nogama, proteže ih.
Gledam njene sandale, od žućkaste kože, stvarno lepe i nekako neumesno elegantne. Da, malo čoveku treba da bude ispunjen srećom.

O Rusiji

“Все растает, как лед, лишь одно останется нетронутым - слава Владимира, слава России. Никто не может остановить уже Россию. Все сметет со своего пути и не только сохранится, но и станет господарем всего мира.”

Vangelia (Vanga) Pandeva 1911-1996 Bugarska proročica.

Šta bi Hegel rekao kada bi svi bili heroji?

Ne mislim da bi išta rekao, čak ne verujem da bi on u tom slučaju uopšte bio filozof. Fenomenologija duha? Jok! Nažalost strah postoji i ako tumačimo prilično labavo, ovo u čemu sada živimo rezultat je ne straha, nego straha od straha, tj. kukavičluka.
Besmrtni Russel E. DiCarlo dogme prestravljenih svodi na tri mita.

1. Čovečanstvo se nalazi na vrhuncu svoga razvoja.
2. Mi smo potpuno odvojeni jedan od drugog, prirode i Kosmosa.
3. Samo fizički svet zaista postoji.

Prvi mit ishodi iz straha od neizvesnosti koji proizvodi potrebu za apsolutnom kontrolom vlastitog, a i života drugih. Kontrola ima svoj izvor u strahu od smrti, a ovaj u strahu od spoznanja. Spoznanje je zastrašujuće jer otkriva da se prestrašeni boji. Dijalektika Svetskog Duha, se dole u prašini ustravljenog tavorenja ogleda kao ogromni i beskrajni krug straha. Strah od svega na kraju se pretvara u strah od samih sebe. Ne veruju samima sebi, pa ne veruju ni drugima. Strah od svega je rodio nevericu u sve, a ona je odbacila Dobro, Lepo i Istinito. Kukavci obitavaju samo u opipljivom, samerljivom, procenjenom. Zato oni više ne mogu da vole, jer ne mogu da daju, mogu samo da prodaju i kupuju. Oni se pretvaraju u ono čime trguju. Trgovac je na kraju postao svoja vlastita roba, sam je sebe prodao u roblje, a njegov profit je ono što je u tom svetu jedino izvesno, apsolutni strah.

A za ove stanovnike planete straha postoji jedan lep Američki izraz: Sheeple. Nije ni čudo da se pojavio tamo, oni takvih imaju u izobilju. Oni su tu sortu prvi uzgojili, drže sve patente, know-how pa to i izvoze, ne samo da izvoze nego udaraju po ušima ako ne kupiš. Ne da udaraju po ušima, nego te uplaše i nauče da sam sebe udaraš po ušima i kad kupiš i kad ne kupiš.

Otišao je jedan koji se bojao kao i svi mi, ali je taj stalno vodio borbu sa svojim strahom i zato je bio heroj. Dejan Medaković. Sretna plovidba majstore!

Predivno jutro! Šetajući po mokroj travi setih se...

Gordana Rašeta, Sanja Perazić, Jelena Lazarević, Dušanka Jovičić, Davorjanka Nastasijević, Suzana Stojičić, Lidija Radović, Tatjana Kušec, Svetlana Radojević, Slobodanka Jakovljević, Ivana Vojnović, Marina Vejvoda, Marija Jeftić, Snežana Joksimović, Slađana Pekić, Dijana Mirković, Nermina Arnautović, Darija Kolesar, Marika Nemeček, Biljana Ristovska, Jelena Hristić, Dragana Bauk, Ljiljana Marković, Ksenija Vuković, Mirjana Nenadović, Gorana Milosavljević, Jasmina Mirković, Željka Tirnanić, Smiljana Milivojević, Zdenka Cengle, Milijana Raštegorac, Verica Vasić, Ksenija Budišin, Sabina Redžić, Sonja Mrkić, Anisja Kovačić, Sunčica Drašković, Verica Stanković, Marina Grisogono, Ružica Nedić, Dobrila Predić, Nevena Čerkasov, Mirjana Nedeljković, Nataša Radan i Vesna Nešković.

Hvala Vam, od srca... A sad odoh u crkvu.