Šta bi Hegel rekao kada bi svi bili heroji?

Ne mislim da bi išta rekao, čak ne verujem da bi on u tom slučaju uopšte bio filozof. Fenomenologija duha? Jok! Nažalost strah postoji i ako tumačimo prilično labavo, ovo u čemu sada živimo rezultat je ne straha, nego straha od straha, tj. kukavičluka.
Besmrtni Russel E. DiCarlo dogme prestravljenih svodi na tri mita.

1. Čovečanstvo se nalazi na vrhuncu svoga razvoja.
2. Mi smo potpuno odvojeni jedan od drugog, prirode i Kosmosa.
3. Samo fizički svet zaista postoji.

Prvi mit ishodi iz straha od neizvesnosti koji proizvodi potrebu za apsolutnom kontrolom vlastitog, a i života drugih. Kontrola ima svoj izvor u strahu od smrti, a ovaj u strahu od spoznanja. Spoznanje je zastrašujuće jer otkriva da se prestrašeni boji. Dijalektika Svetskog Duha, se dole u prašini ustravljenog tavorenja ogleda kao ogromni i beskrajni krug straha. Strah od svega na kraju se pretvara u strah od samih sebe. Ne veruju samima sebi, pa ne veruju ni drugima. Strah od svega je rodio nevericu u sve, a ona je odbacila Dobro, Lepo i Istinito. Kukavci obitavaju samo u opipljivom, samerljivom, procenjenom. Zato oni više ne mogu da vole, jer ne mogu da daju, mogu samo da prodaju i kupuju. Oni se pretvaraju u ono čime trguju. Trgovac je na kraju postao svoja vlastita roba, sam je sebe prodao u roblje, a njegov profit je ono što je u tom svetu jedino izvesno, apsolutni strah.

A za ove stanovnike planete straha postoji jedan lep Američki izraz: Sheeple. Nije ni čudo da se pojavio tamo, oni takvih imaju u izobilju. Oni su tu sortu prvi uzgojili, drže sve patente, know-how pa to i izvoze, ne samo da izvoze nego udaraju po ušima ako ne kupiš. Ne da udaraju po ušima, nego te uplaše i nauče da sam sebe udaraš po ušima i kad kupiš i kad ne kupiš.

Otišao je jedan koji se bojao kao i svi mi, ali je taj stalno vodio borbu sa svojim strahom i zato je bio heroj. Dejan Medaković. Sretna plovidba majstore!