Ponekad, čovek se nađe u dilemi, ja, moja žena, moja deca, ili narod od koga sam potekao? I pošteno rečeno, nema odgovora. Naravno, muška dilema. Treba pronaći mere pripadanja. Treba raskopati ruine zaborava, razlike onog partikularnog i onog večitog. Treba se pomiriti sa sudbinom muškog, naći granicu ljudskovine u sebi. Treba stati iza svoje odluke.
Boli me pojedinačnost sopstvenog bića. Ali prepoznajem utešnost mog bola. Opstati u sudbini ili je prevariti? A možda prosto je slediti, usprkos svim konsekvencama. Biti ono što ti je dosuđeno. Izabrati čast nad pukim postojanjem.
Nedostaju mi odluke, rano je za mene, još uvek nemam unuke. Teško mi je da se protegnem u budućnost. Da, teško je biti čovek kad pacovi vode narode.
No comments:
Post a Comment