Hm, ljubav?Ja kao zapadnjak ili 'Gaijin' (mada je svaki stranac za Japance 'Gaijin', osim crnaca naravno, koje zovu 'Kokujin'), naravno da ne mogu razumeti kako Akiko razmislja o ljubavi. U stvari mislim da mogu, ali problem je u tome sto njima postaje neugodno kad ih mi 'razumevamo'. Za njih je vrlo tesko da prihvate da ih neko drugi moze razumeti, buduci da i same sebe nastoje pre osetiti ili naslutiti. Uostalom i Martin Heidegger je pesmama nastojao nagovestiti neopisivo. (BTW, taj najveci filozof Zapada izuzetno je cenjen u Japanu.)
Mozda je najbolje da krenem od toga kako mi razumevamo ljubav. Pre svega mi zapadnjaci smo jednostavan svet. U osnovi naseg osecaja privlacnosti je pozeljnost partnera kao nekoga s kim bi u idealnim uslovima da imamo decu. Mi i sudimo o zenama nesvesno uporedjujuci oblike njihovih tela na osnovu prirodno ugradjenog estetskog sablona. Uostalom to primenjujemo i u umetnosti, arhitekturi i slikarstvu narocito, pa niko nije pravio problem od toga. Tajna je u zlatnom preseku, u razmeri 1:1.618. Taj sablon nagonski primenjujemo po odredjenom redosledu, pa tako prvo uocavamo da li se razdaljina od poda do pupka i od pupka do vrha glave, zene koju smo radi da oplodimo, odnosi kao 1 naspram 1.618. Isti razmer primenjujemo i na sve ostale delove tela. To se uglavnom desava nesvesno, osim ako niste skulptor ili slikar u potrazi za modelom. Naravno, zene tako sude i o nama. To je primordijalni kriterij, sasvim bioloski, pracen gomilom drugih socijalno-interaktivnih (ovi ukljucuju naravno ekonomske i sve ostale), koje zene posebno razradjuju. Pa i Evropska umetnost pocinje 'bioloskom stilizacijom' u delima proto coveka, setite se samo neolitskih Venera iz Willendorfa, Laussela i Dolni Vestonici. Sve naravno kulminira u istocistu naseg kulturnog kruga Grckoj, u estetickom idealizmu klasicne skulpture, bas u doba kad se Evropski covek uspostavlja kao subjekt sveta.Ne slucajno, muskarci kao prirodnija bica i ljubav shvataju na primordijalnijem nivou kao uzivanje u razmeni genetskog materijala sa zenom koja vise ili manje odgovara toj metafizickoj estetskoj normi. Tako mi muskarci bivstvujemo kao pesnici iskonske, rajske naivnosti, recju bica bez zadnjih namera. Stoga nas u perfidiji moderniteta stalno spopada ozlojedjeno cudjenje nad dzevom koja se dize oko nasih sasvim otvorenih i iskrenih prednjih namera. Nije onda ni cudo sto se pederi kao karikaturalna travestija muskaraca mahom bave uglavnom straznjom stranom. Zapadne zene, kao vise interaktivna bica tu cistu i otvorenu neposrednost strukturisu kroz masu socijalno relevantnih uslova, buduci da sposobnost opstanka shvataju daleko ozbiljnije. Stoga one ljubav zaodevaju u specificne mistifikacije, mimikrijskog, ritualnog, a u osnovi manipulativnog karaktera. Ovde ja ne nastojim izneti neki vrednosni ili moralni sud. To je jednostavno rezultat istorijskog iskustva zenskog dela populacije. Posto mi muskarci imamo prirodnu sklonost da se medjusobno istrebljujemo, fizicki a bogami i ekonomski, bioloska konkurencija medju zenama je veca.Kod Japanaca se ljubav shvata na sasvim drugaciji nacin. To je pre svega bezuslovna i apodikticka odanost, lojalnost i posvecenost. Biti tu uvek kad ti je potrebno. Medjusobno sluzenje u sistemu visoko organizovane hijerarhije. Kod njih je ljubav nesto sto prevazilazi ljudski zivot, nesto sto se proteze kroz bezbrojne inkarnacije. Tu oni sibaju svoje drustvene dramaturgije i privatne romantike. Tu se zilavi nadugo i nasiroko, uzduz i popreko, prenemaze, krevelji, komplikuje, glumi, trguje i nadjebava. Nesto kao seks sa 70% nasih zena.
A za Japanke je jebacina aktivnost sasvim prakticna. One to shvataju kao nesto sasvim prirodno, disanje, varenje, znojenje. Stvar uvek pocinje kao igra, opustanje, skoro uvek uz jelo, masazu ili zajednicko kupanje. Nema tu onog naseg dugog gledanja u oci, napaljivanja, 'Volim te', 'vino i gitare' i slicnog panadjurskog kiceraja. Na takve scene bi se verovatno uplasile. To nije predmet ozbiljnog ogovaranja, vise sale i bezazlenog zacikavanja. Zdravstvena stvar. Neophodna.Drugo, one nemaju nikakav strah od muskog tela, ne zaobilaze, odmah na pravo mesto. Inace su, kako da kazem? Taktilne. Pipaju i masiraju, a od keve ili udatih tetkica nauce gde treba. Ne pate od nesigurnosti i neverovatno su strastvene i osetljive. Bas zato sto su izuzetno zenstvene. Potpuno se posvete uzivanju. Nije im poznat pojam 'perverzija', sve je stvar ukusa, neko voli sladju, a neko gorcu. Nece joj otpasti ruka ako ti skuva onu koju volis. Jednostavno znaju kako se upotrebljava i odrzava muskarac. Jedna stvar je neobicna, ali zanimljiva. Mi kad se karamo cesto sve lici na teski rad, dizanje tegova, stenjanje i natezanje. Kod njih to izgleda kao da placu i jaucu, pa bi se 'obziran' lik verovatno zabrinuo. Ne patim od te bolesti.
Mala automobilisticka digresija
Naprimer Francuskinje su kao Ferari. Lepe, uzbudljive, ponosno ih vozis i pokazujes, juris i uzivas. Problem, nisu za nase puteve, zivotne i saobracajne. Rupa na cesti, krenes na selo da posetis rodbinu, zaglavis. Skupo i brzo gubi na vrednosti (residual value), puno trosi, trazi specijalizovan servis, cim izadje novi model osecas se kao prevaren, a svi kazu: Vidi onog jebivetra na sta je pare spiskao.Svabice su kao Mercedes. Dostojanstvene, jake, pouzdane, pametne u svakoj prilici reprezentativne, stignu i do Stepojevca ili do Mrcajevaca. Trose i treba ti garaza, moras imati svog majstora. Ali svako te gleda kao arogantnog, ne zovu te na pice cesto. Krivo im.Japanka je kao Honda. Toliko manje platis za nju pa ti ostane lova da kupis stan sa garazom. Lep auto, jak, brz, zgodan za sve i svugde. Izuzetno pouzdan, malo trosi, trajan i zivahan motor, jednostavan i racionalan za odrzavanje, samo dosipas ulje i gorivo. Onaj ko nema misli da je nista narocito, a ko god ima kune se u njega. Ima samo jedan problem. Ako kupis original, sastavljen u Japanu sva dokumenta i uputstva su na Japanskom.
Jutro posle. To je poseban dozivljaj. Probudis se sam u krevetu u tisini. Ona ne krmelja na krevetu rascupana, nema njenih gaca ili carapa na podu. Ona je okupana, sredjena, ali lako obucena, za slucaj da hoces za dorucak ono sto si imao za veceru. Umilno ti cvrkuce za dobro jutro. Ima svega sta ti treba, servira ti i lozovacu sabajle ako si navikao. Zapamti kakav caj pijes ujutro. Hoce i da te obrije i poceslja, ako bi da se okupas, sve je spremno, istrljace ti i ledja i ne samo ledja vec i sve sta je potrebno da bi se osecao kao car. Tvoja odeca je lepo slozena, pomaze ti da je obuces, zna da ti sveze kravatu. Dorucak je onako kako ti volis, isprati te na vrata i pozeli uspesan dan. Mase ti s prozora. Pa kako da ne mislis celi dan na nju.
Posle podne. Pozdravi te na vratima. Kuca sva mirise. Nikad te ne ispituje, ali uvek prepozna tvoje raspolozenje. Nikad ti ne popuje i slusa sve tvoje ideje, ma kako budalaste bile. Na neosetan nacin kroz ugodan razgovor, nenametljivo te navede da mislis o nekom problemu iz sasvim drugacijeg ugla. Nikad ne kaze da ti je ona nesto dobro savetovala, uvek ispadne da si se sam setio. U svakoj situaciji stoji uz tebe i u svemu te podrzava. U drustvu gleda samo u tebe i samo tebi ugadja. Tvoje prijatelje doceka tako da se kuci vrate ljuti na svoje zene. A ako dodju sa zenama njihov brak se poboljsa. I kako da je ne kujes u zvezde. I posle je zapitkujes o imenima u Japanu i kad otkrijes da se obozavana kaze Keiko posle je zoves samo tim imenom.
No comments:
Post a Comment