Napustiti mesto u kom zivis i ostaviti devojku s kojom si nekad bio u ljubavi, niposto nije isto, ali ima slicnosti. Oni koji nisu napustili svet slobode i znanja imaju svoje zastitnike, postuju ih, neguju, pricaju s njima. Traze savet od njih i odaju im priznanje. Oni koji u nadmenom neznanju pokusavaju da shvate taj svet oznacavaju te zastitnike terminom totemske zivotinje. Napisali su planine knjiga o tome samo da opravdaju svoju aroganciju, svoj strah od saznanja. Takve knjige uvek opisuju samo njih, promasujuci njihov navodni predmet. U grcevitom naporu da uspostave svoju vlastitu trivijalnost kao vrhunac tzv. kriticke slobode, ono cemu se ne usudjuju da pogledaju u oci proglasavaju iluzijom. Zivot je jednostavan i lep, ziveti znaci biti svestan njegovog bogatstva, a to postizemo potpuno ga iskusavajuci. Onaj koji zivi samo 'svoj' zivot, slican je coveku koji nikad nije izasao iz jedne sobe, nekom suznju od rodjenja do smrti. Svest takvog suzanjstva vlada danas u nasem 'civilizovanom' svetu. Kod nas su takvi suznji vladari. Rodoljupci koji nikad nisu nigde mrdnuli iz prestonice, mozda cak iz njihovog kvarta. Kosmopoliti samo procitanih bedekera sveta. Ne mogu da se s njima ubedjujem, propustio sam direktne prenose njihovih putopisa emitovanom u udarnom ili udarenom terminu, naprosto sam ziveo.Beograd sam disao i krvario, Vladivostok pio i tamo hokej igrao, Moskvu ljubio, a St Andrews gledao i mirisao. Ovde u Skotskoj sam za tri godine pokisao bar deset puta vise nego za celi zivot do sada. Produvali su me vetrovi cesce nego kosava u Beogradu. Ovde sam zatekao i ispratio drugove, zaljubljivao se, smrzavao u moru dok su jos mislili da sam Rus, istresao pesak iz patika, pricao s nepoznatima, nazdravljao svojim uspesima i neuspesima, pio za srecu drugih, naucio da kuvam, budio se u tudjim krevetima. I to ne bi bilo vredno ni po lule duvana da nisam i ovde otvorio jos jedno okno sveta. Na tajnom mestu. U njega sam ulazio cesto, spustao se dole u praiskonske pecine, pustao vodu arhajskih izvora da curi izmedju mojih prstiju, sretao moje prijatelje i zastitnike, jurio s njima kroz nepregledne puste ravnice, zagledao tamo krisom gde zavija reka Styx, pentrao se uz grane Yggdrasila i lebdeo u oblacima iznad njegove krosnje, zagledajuci gore u nebesa, tragajuci za uciteljima.Sad odlazim. Ostavljam moj tajni ulaz u stvarnost. Obrasce uskoro travom i sibljem, mozda se jos koji put privucem i smugnem unutra, tajno nocu, dok se ne snadjem u Londonu.Priznajem, zagledao sam i po Londonu. Ima jedno mesto. Cini mi se da bi tu moglo biti jedno okno. Ima i klupa u blizinu. Moze da se posedi i oseti.Sve se desilo tako brzo. I prelazak u London i trazenje stana. I ovaj put je Irfan pomogao. Stan je namesten i tu, u 'mom selu', u Chelsea. Nova ekipa i novi zadatak. Vodim Paidraiga sa sobom. Jos mu nisam rekao da idem u USA, ali imam osecaj da je naslutio. Sve cesce prica o nekim zagubljenim rodjacima po Americi. I tako, po obicaju kad treba uraditi nesto u zadnji cas zovu mene. Ne znam da se pravdam i izvinjavam, nisam zrec opste inkompetencije, ne trebaju mi zrtveni jarci, prosto uradim. Morace da me trpe kad sam grumpy, kad zevam po sastancima, kad sam neprijatno sarkastican i kad trazim ono sto mi treba odmah, sada.Jutros mali podnevni oprostaj dole u Lafferty's. I boss je dosao na par pinti, gledao me svojim 'military' pogledom i rekao: I'll miss you, you son of the bitch.Likewise Mac, you stiff, old, battle horse.
Poteklo je i nesto suza i to od nekih za koje nikad ne bih rekao. Ko ce razumeti zene? Ja sam vec odustao od tog pristupa.Ima nesto cudno u tome kako precenjujemo svoju imovinu. Uvek mislimo da je to puno. Ambiciozno sam se raspitivao i vec narucio prevoz. Na kraju moradoh coveku prepustiti depozit. Sve sam poslao vozom u nekoliko sanduka. Stvari koje sam poslao ranije u Rusiju vec su stigle, a ja sam neophodno potrpao u dve torbe i jednu malu, rucni prtljag.
Gazdu cu sresti dole u Londonu, tamo je vec nedelju dana. Voda buducu zenu i njenu majku u shopping, svaki bogovetni dan.Jos dva sata do poletanja iz Edinburga. Paul ce nas voziti odavde, Paidraigov zet. Market street je mokar, a iznad East Sands su grdni, tamnosivi oblaci. Isto kao i kad sam prvi put dosao ovde, pre tri godine.
No comments:
Post a Comment