2005 - kratak rezime

Evo nesto kratko, dok cekam Crystu da se spakuje. Sta da kazem za ovu godinu? Poceo sam je kao slepac, a sada sam progledao. Prvi put u zivotu potpuno sam preuzeo na sebe sve svoje odgovornosti. Gubio sam. Vise nikad necu videti mog dedu, a neocekivano, otisao je i moj drug Knez. Jedna jako, jako dugacka, neredovna, strasna ali stresna veza, odrzavana godinama na tihoj vatri, sasvim se ohladila. Ali sam i dobijao. Moja porodica je konacno pocela da funkcionise relativno normalno. Promenio sam kontinent, drzavu, posao, razmenio devojku za verenicu. Nasao sam u Crysti ne samo zenu svog zivota, nego i soul mate. Po prvi put mislim da ostajanje kod kuce subotom uvece nije najgori moguci provod. Naucio sam da nema ljubavi bez pripadanja i posedovanja. Ljubav je krajnje ozbiljna stvar, ali to nije razlog da bude dosadna, naprotiv. Ovo, da ja i ona cinimo celinu duha i tela, vecu od oboje nas, prosto mi je blesnulo u svesti, kao ugradjeno, malo zapusteno saznanje.

Upoznao sam desetine zanimljivih i dobrih ljudi i zena. Naucio mnoge cake ovog posla i uspesno ih isprobao u praksi. Konacni povratak kuci je sve blizi i izvesniji. Postoji lep komad zemlje ciji sam vlasnik samo ja. Sve moje predrasude su se pokazale ispravne, ali srecom nisam stekao ni jednu novu. A eto, pisao sam i malo, ovde na blogu.

Zelim Vam svima sretan Bozic i Novu godinu!
(Ili jedno ili drugo, zavisno od toga sta slavite)

Dobio sam Big Brothera

Kao sto vidite prate me. I to iz State Departmenta. Ne znam stvarno sta sam im skrivio i kakva se sumnja pojavila. Jako volim predsednika Busha i to je dobro poznato i na ovom blogu, a i sire, duze, deblje, teze i tvrdje. Uvek sam bio republikanac, monarhija jok. Cak i sah igram bez kralja i kraljice. Iz spila Piatnika sam izbacio monarhisticke karte. Kad igram poker nikad nema royal flush, eventualno toilet flush. Ipak nadam se covek ili zena koji me nadgleda zna srpski pa ce se brzo uveriti da sam bezopasan za nacionalnu sigurnost. Evo obecavam kupicu ovu majicu.

Stalno cu da je nosim, cak i na posao ispod kosulje. A ono sto sam rekao za predsednikovu sinovicu letos, nije bilo u zloj nameri. Za predsednika mogu samo da kazem da mi je rumen i debeo.

P.S.
I am available for an informal chat at any time except Mon to Fri, and on weekends.
Do not hesitate to call me.

How do I live without you?

Sve teze se odlucujem da pisem. Moji zraci, koji su doskora u ravnoj liniji izbijali iz ovog tela, strcali na sve strane, dzikljajuci i hitaljuci daleko od mene, sada se savijaju formirajuci svetlosno jaje. Smotani oko duse, cine jedno veliko gnezdo u kome ima mesta samo za nas dvoje. Na posao odlazi samo pola mene. Ona dosadna radna masina, pristojni i sada potpuno rezervisani Gile, neki moj mutavi rodjak. Kad srecem nju, ja srecem sebe, kao da se svaki put ponovo rodim. Pisao sam Paidragu o tome i dobio odgovor: You lucky bastard. Zamerao mi je sto ne dolazim u London za Bozic, a sad nadam se razume.

Poklon koji sam dobio od Cryste me je pomilovao po dusi. Jedna cudesna slika. Delo nekog Marka Stupara, naseg slikara koji vec dugo zivi u Francuskoj. Priznajem, nikada pre nisam cuo za njega. Slika je puna svetla, vreve i topline. Prikazuje pogled iz jedne kafanske baste na trg u Veneciji okupan suncem. Vizija bezbrizne opustenosti i uzivanja u zivotu. Podsetila me na ideal mog omiljenog literarnog junaka Ostapa Bendera. Ziveti negde gde se cele godine nose bele pantalone i sluze te dobrocudni mulati. Za njega je to bio Rio, za mene je sve ono gde je Crysta.

Juce kad sam se vratio kuci, docekala me je bosa, u staromodnoj svetloplavoj haljini sa cveticima koju sam joj kupio za 18-rodjendan u New Yorku. Volim da je gledam kad je bosa. Volim kako joj se haljina njise dok se ona krece po kuci. Volim da je gledam kad pije mleko, volim kako pere case, volim kako me gleda, volim kako se oblaci, volim kako se skida. A nije bila ljubav na prvi pogled, bar s moje strane, ali postaje sve jace. I zahvalan sam zbog toga.

Jesenas sam negde gledao Kate Winslet, neki intervju. Raspalakala se od toga koliko voli svog muza Sama Mendesa. U to doba mislio sam sta joj je, a sada znam. It's all about love. Ja naravno nemam potrebu da placem, ali imam potrebu da stitim i negujem. Secam se caletove mudrosti, odgovornost i briga za druge cini coveka.

Veceras sam pozvao komsije na malu oprostajnu zabavu i da im predstavim Crystu. Iz firme ce jedino zvao Holgera. Ostavljam mu sto za stoni tenis. U nedelju letimo nazad za New York.

Kuća

Teskom sam se mukom zabavio. Kuca. Ne mogu da je pocnem pre svadbe, a do tada moram sve da pripremim. Isto tako, ne mogu da je pocnem odmah posle svadbe, valjda prvo ide bracno putovanje, pa posle moram da budem pokraj zene, a ne da s posla bezim na gradiliste, pa da mi mlada samuje. Najsmesnije je, sta cu ja uopste na gradilistu? Jedino sto znam, onako prakticno, majstorski, rukama da radim, to je, da montiram vezove na skije. I da siljim kolje, to me je deda naucio. Od kada sam onaj plac i zemlju kupio, stalno razmisljam o kuci. I sve sto sam smislio, da bude bela i da ima dvostruku garazu. Cak i to dvoje mi nekako sumnjivo. Zasto bela kuca? Nema ni jedne bele kuce u Novodevicnom, Vladina je onako boje drveta, ostale raznih boja, zelene i sta ti vec znam. Sta se beli u gori zelenoj? Il je inje il' je vejavica. Nit' je inje nit' je vejavica, no su dvori Gila Rackovica. Eto, to mi je izgleda jedini razlog. A uz to ti treba guslar, da opeva. Otkud guslar u guberniji? Ma necu ga ni zvati jednostavno uslikam kucu i posaljem u Crnu Goru. Neko od familije ce valjda da opeva. A ono o dve garaze. I to mi je neka privatna ludost. One zime kad se Aleksandra porodila, Aca i Peca su bili tu negde dva tri meseca stari, ja okasnio iz Moskve. Zapravo nisam okasnio iz Moskve, nego sam zaglavio usput u Domodedovu, u Junosti. Trebao da bude neki koncert. Crnokosuljasi. Ono, celavica, crni dzemper, cizme i ulanske brjuki, pivo u sake pa prasi. A kako je plakat za koncert bio crn onda doslo i gotik drustvo, a glavna vestica u Domodedovu bila Lida Vnukova. Dugacki crni kaput, puder na lice, a garez iz auspuha ispod ociju. A goticari cevcili apsint, iz malih metalnih flasica, a ovi prisljamci iz vojnickih cutura. Elem, to se ne da opisati. Prvo zadrnda basista i bubnjar, bubaju tako par minuta, onda svi pocnu da trupaju cizmama po podu. K'o Berlin 1938. Onda uglas urlamo Rodina, rodina, rodina. Onda se ukljuci gitara i pevac i nastaje krkljanac. Tad je dobro da si pokraj zida, ubise u sredini. Prvo bace kapute u kraj pa pocnu da skacu. Treba izracunati kad su se dovoljno oznojili pa se proguras do sanka. A sank je od nabacanih sanduka, sirovih, ne smes da ih dodirnes, odma' te cepka ubode u ruku. Sluze dva skinsa, s bokserima na rukama. Onda se udari po pivu, a na podijumu upale motornu pilu. Na nesrecu, Lida mesala votku i apsint pa se obeznanila, avtomatski. Tako ja napustim, a sve mi bubnja u glavi jos dugo. Dodjem kuci jedva, za grtalicom. S neba sneg, pahulje k'o jastuci. Pred kucom crni Zil, metar i po snega na njemu. Ja unutra, a Aleksandra u predsoblju. Ko je to? JFK. Nije Kennedy, nego Jefim Fjodorovic K., caletov sef. Ja posao da se skidam, a cale izadje. 'Ajde uzmi lopatu pa otkopaj auto Fjodoricu. I ja kopaj, skidaj onaj sneg, a ono pada li pada. I kad sam vec posustao skroz, a oni na vrata, i on i Vadima. Samo sam se kratko pozdravio. Posle Aleksanda kaze bas je Vadja Jefimova divna devojka. Pa sto mi bre ne kaza da je s tobom u kuhinji nego me poslaste da rintam ko jebeni zek. I naravno, nisam je vise vidio. JFK premesten u St Peterburg, a ona se udala za nekog polarnog medveda. I sto sam ovo poceo da pisem? A da, da je bila dvostruka garaza ili makar da je bila streha iznad navoza, ja bi s njom pricao i vi verovatno ovo ne bi citali. A govorio sam mu ranije, daj bre cale da napravimo strehu ovde, dok skines cizme promoci te kad je kisa. Jes' da mi se na njoj redaju vrane i seru po cvecu. Da, dosta se toga zaboravi, a kad se setis..Dobro, ovo je budalast razlog, bar ovako sa strane, ali ipak hocu da imam dvostruku garazu.

Sad kad razmisljam Vladina kuca je prelepa. Sta mene nervira, sva je u ruskom stilu, boljarskom doduse, covek je vise nego drzeci, ali ima i one rezbarene frcokle na verandi. K'o Rubljov. Udje stari barin Kokorush, Matjuska skidaj valjenke i naspi okroshku dok se ja Gospodu pomolim.

Sta kucu uopste cini kucom? Astal ima i u kafani, banja moze i u posebnoj kucici. Krevet.
A za krevet treba i soba. Prvo ti treba velik krevet. Ne prevelik, to tek kad deca odu na studije. Onda soba mora da bude dovoljno velika, prostora oko kreveta, da kad se beba tek rodi tu odmah stavis kolevku i gledas joj obrascice i prstice dok spava. Soba mora da bude s velikim prozorima, s terasom ili verandom ispred, ali zatvorena da ti ne vire u sobu. Onda ti pored te sobe treba manja soba s manjim krevetom, kad je zena ljuta pa ode tamo, a ti se uvuces pokraj nje kad se ona pravi da spava. Ili kad ima corbu, pa tu predje pet dana, ako jednom predjes na Islam. Onda decije sobe, za spavanje, za igranje, za ucenje. Treba ti i devojacka soba. Za devojku koja cuva decu, da na nju uvrces brk ili se nakasljavas da se okrene dok je u spavacici, a svetlo pozadi. Devojka je dobra da odrzava vatru, ako se zena duri jer ti je nasla dlaku na kaputu. E jebiga odlutao sam. Jos cu poseti da smisljam ko da me brije i kakvu kosulju da mi obuku kad mandrknem. Nego, da se vratimo. Treba ti tvoja, zenina i decija garderoba, treba ti kupatilo za tebe i zenu, sa velikom kadom i prostranom tus kabinom od debelog prozirnog stakla, onako da je merkas u pari dok se brijes, a ona se tusira. Pa kupatilo za decu, pa banja. Banju ja recimo nikad ne bi pravio u posebnoj kucici. Bolje pozadi kuce, ali da je ispred trava i ravno, kad napada sneg da mozes da se valjas i odmah nazad uskocis. Pa onda, kuhinja, trpezarija, spajza, hladna ostava, salon, radna soba, soba ova, soba ona, gostinska, za odraslu decu, za unucice, za petog i desetog. E sad kad ja to zamisljam nikako mi to ne staje u neki nacrt. Sve mi to onako sareno, visi i igra oko mene u prostoru kao da je to Chagall naslikao, a ne kakav arhitekt s tankim okvirima naocala i debelim racunom u banci. Mozda bi bilo dobro premestiti se na kakav arhitektonski blog, pa malo cijukati okolo, dok se arhitektuse ne sazale i zaspu te mukte nacrtima. Mada nesto razmisljam, mozda zene nisu dobre za tog posla. Zene brzo prostor podele u estetski i funkcionalni. Zene vole modern convenience. Otvoris frizider, skines pakovanje, pritisnes nogom, bacis u djubre, pritisnes ovde pita u rernu, okrenes ovo, masina pere. Otvoris spremiste, pritisnes dugme, njemu se digo, cmok, mljac, hopa-cupa (ovo ponavljati duze u nepredvidljivom redosledu). Pritisnes dugme, muza u ostavu. Ode prelistavati zurnale.

Sad sam primetio bizarnu stvar. Kad god pisem nesto iz Rusije mislim na ruskom pa prevodim na srpski. Ono sricem usput kao skoro opismenjen, usta mi puna pljuvacke. A stil, strava. Narodnjacka literatura. Kao neki S. K. Mljukin ili Lj.F. Polikrapilov. Imena sam izmislio, ali svi su se tako nekako zvali.

Da, treba i pseca kucica (ako se zena bas naljuti).

Nije kupus

Nije nista sto se jede, pije ili sto se oblaci ili obuva. Nije sat. Nije automatska puska (ovde se smejala), nije teretni brod. Samo sam je zapitkivao, da sto duze pricamo.

Wichita je samo jos jedno, pomalo bezbojno mesto. Na ulici nema Wyatt Earpa sa svojim Buntline special, samo obicni policajci, koji nisu bas narocito ljubazni. Ugovor sam sklopio za sat i po i otisao u shopping. Nista bitno nisam kupio, samo komplet od 8 casa za whisky, male i cetvrtaste i od veoma debelog zuckastozelenog stakla. Sad razmisljam kome da ih poklonim. Dobio sam pismo od keve sa mnogo upitnika i jos jednu dilemu da preturam po glavi. Zasto svi moraju da te vide pre nego se ozenis? Da li je moguce da se posle svadbe covek nepovratno izoblici?

Nema veze, ionako je jos samo pet-sest godina do smaka sveta. Uvek zaboravim kad. Dal' u decembru 2011 ili 2012? Ti Hopi indijanci, pametan svet.

Kazu da kraj sveta treba docekati bez mrznje. To nije problem, samo nista ne kazu za gadjenje ili da li je preporucljivo da se smejes.

Dodatak:
O uzasa! 21 Decembar 2012.
Dal' ce ove godine da budu sedam debelih ili sedam mrsavih krava.

Tumacenje snova

Pre pola sata mi se objavilo pravo znacenje ovog sna. Dobio sam e-mail i kopije dokumenata od Angusa, mog advokata iz St Andrewsa. Babetina je ER, kraljica Elizabeta, a starci njen odvratni Inland Revenue (taxisti, da ne kazem poreznici). Duzili su me, ko zna zasto, za £6,345.20 i Angus je to sredio, a ja vec mislio da kupim kakvu knjigu o tumacenju snova. Smislio sam prigodnu kletvu za njega: Dabogda ti Inland Revenue 'cestitao' bozic, ali se ispostavilo da je bio bolestan i zato kasnio sa zalbom.

Prijatno je sedeti u kuci samo u gacama dok je vani -6 Celzijusa. U ponedeljak letim za Wichitu. To je u komsiluku, u Kansasu. Opet neki customer koji pravi letece objekte, ovaj put avione. Nabacio mi ga Ned, onaj iz Amarilla. Ono valjanje u blatu se isplatilo. Praseca posla...

Kad smo vec kod prasica, za Bozic i Novu godinu Crysta i ja idemo u Mexico. Neko mesto Huatulco, negde skroz na jugu. Kaze da sve placa njen cale. Prilicno neamericki potez, ali postujem. Zavrsila je posao u LA, pa je ocekujem ovde u sredu. Kupila mi je neki poklon, ali nece da kaze sta. Citiram: Something from your country. Nadam se da nije kaca kiselog kupusa. Doduse u ovoj sezoni to dobro dodje. Jos da je suvih rebara. Mmm...

Zbilja, jel' iko zna sta mi izvozimo u Californiju?

Ne valja!

Ubi me samoca. Zabranio sam Crysti da mi tekstira jer jos vise pizdim, a onda ja ne izdrzim pa je zovem. Spopala me nostalgija, kad pomislim na Rusiju sve me boli. Na workshopu me nerviraju. TV generaciju treba iseliti u posebnu drzavu, a ove koji citaju ostaviti. Jos nedelju dana ovde u St Louisu. Holger i ja se ubijamo od stonog tenisa. Sve sam izbacio iz sobe, pa sibamo svako vece. Mrzi me da izlazim. Odustao sam od Londona za Bozic. Crysta hoce da idemo u Mexico. I ovo sam napisao kao od bede.

БЕСЫ

Мчатся тучи, вьются тучи;
Невидимкою луна
Освещает снег летучий;
Мутно небо, ночь мутна.
Еду, еду в чистом поле;
Колокольчик дин-дин-дин...
Страшно, страшно поневоле
Средь неведомых равнин!

«Эй, пошел, ямщик!..» — «Нет мочи:
Коням, барин, тяжело;
Вьюга мне слипает очи;
Все дороги занесло;
Хоть убей, следа не видно;
Сбились мы. Что делать нам!
В поле бес нас водит, видно,
Да кружит по сторонам.

Посмотри: вон, вон играет,
Дует, плюет на меня;
Вон — теперь в овраг толкает
Одичалого коня;
Там верстою небывалой
Он торчал передо мной;
Там сверкнул он искрой малой
И пропал во тьме пустой».

Мчатся тучи, вьются тучи;
Невидимкою луна
Освещает снег летучий;
Мутно небо, ночь мутна.
Сил нам нет кружиться доле;
Колокольчик вдруг умолк;
Кони стали... «Что там в поле?» —
«Кто их знает? пень иль волк?»

Вьюга злится, вьюга плачет;
Кони чуткие храпят;
Вот уж он далече скачет;
Лишь глаза во мгле горят;
Кони снова понеслися;
Колокольчик дин-дин-дин...
Вижу: духи собралися
Средь белеющих равнин.

Бесконечны, безобразны,
В мутной месяца игре
Закружились бесы разны,
Будто листья в ноябре...
Сколько их! куда их гонят?
Что так жалобно поют?
Домового ли хоронят,
Ведьму ль замуж выдают?

Мчатся тучи, вьются тучи;
Невидимкою луна
Освещает снег летучий;
Мутно небо, ночь мутна.
Мчатся бесы рой за роем
В беспредельной вышине,
Визгом жалобным и воем
Надрывая сердце мне...

--------------------------------------------------
Sneg. Pomalo.

Is this the way to Amarillo...

Ako nekad pogledate kartu Texasa primeticete jedan kvadrat na vrhu. E negde bas u sredini tog kvadrata je Amarillo. Odleteo sam tamo u cetvrtak uvece. To i nije bas neki velik grad. Ima neki kao poslovni centar, a ostalo su niske gradjevine. Ulice, tipicno Americki sistem resetki. I oni glupi nazivi 15-ta severoistocna avenija, pa 16-ta itd. Ovo je nekad bio iskljucivo naftaski grad, a sad je gas i razne industrije, helikopteri izmedju ostalog. Lik s kojim sam se sreo je Ned. Ned je top executive u jednoj velikoj kompaniji. Zavrsio je Stanford Business School i verovatno odmah posle primanja diplome poceo da jede. I nije prestajao. Ned izgleda kao donji deo kuglaske kegle. Sake su mu potpuno okrugle i prilagodjene samo za drzanje noza i viljuske. Nisam ga pitao koliko je tezak, ali nema ispod 130. Iako takav grmalj odeven je veoma elegantno, bar u kancelariji. Kad ide vani oblaci ogromnu jaknu od jagnjece koze i izgleda kao pravi dziber. Da ne gresim dusu, covek je pametan. Postavlja prava pitanja i zna da sracuna i u glavi. Radili smo nesto malo vise oko dva sata kod njega u firmi i ugajgulili jedan lep ugovor. Ima interesantan sistem rada. Kako se opcije pojavljuju on vadi otstampane i posabno oznacene listove paira iz jedne aktovke i slaze ih po ogromnom stolu. Na kraju je napravio od toga neku apstraktnu figuru. Onda dodju njegova sekretarica, accountant i pravnik i popisu sifre na listovima odozgo na dole i posle 15 minuta donesu ugovor. Hteo mi je nesto podvaliti, ali se nisam prenemagao. Vesto je to uradio, a kad sam mu skrenuo paznju samo se nasmejao i ispravio. You are good, kaze mi dok izlazimo na rucak.

Van kancelarije ima samo tri teme. Zderanje, automobili i njegova kcer koja ima 16 godina i hoce da se uda za nekog muzicara, a on pizdi. Kaze da ju je majka razmazila. Zena mu je bila miss Texas pre dvadesetak godina. Misli da mu ne verujem pa vadi fotokopiju starog clanka iz novcanika da mi pokaze. Stvarno je bila dobra riba. Vozi neki sportski Dodge iz kasnih sezdesetih. To je auto koji je 'glumio' u nekom popularnom filmu iz tih godina, zapravo bas taj isti auto vozio je glavni junak. Potrosio je $50.000 da ga modernizuje. To radi samo jedna firma u svetu i to u Holandiji. Verujem mu na rec. Garaza mu je veca od kuce i u njoj ima 14 automobila. Najveci mu je ponos jedna Shelby Cobra. Vadi sliku iz novcanika. Pazi stvarno Cobra. S automobila prelazi na potencijalnog zeta. Up to no good son of the bitch. To je rezime. Odemo u neku japansku steak house. To mi zvuci malo suludo. Kao na primer Saudijska ascinica sa cvarcima i belim lukom. Unutra stvarno sve japansko. Sluze povelik steak s nudlama od krompira. I to je budalestina, ali priznajem da su ukusni. Najbolja je bila salata. Posle rucka ocekujem da se razilazimo, ali Ned ni da cuje. Ja sam domacin, moja se slusa. Dobro kad ti kazes. Sad idemo u salon za masazu. Napravio sam neki kiseo izraz, ali me on smiruje pokretom one loptaste ruke iz koje jedva izviruju debeli prstici. Ruka jednog dzinovskog odojceta. Mozda je kao beba licio na odraslog coveka, sad dolazi do neke bizarne reverzije telesne forme. Salon izgleda cisto i uredno, sto se ubrzo pokazuje kao krajnje sumnjivo. Skinemo se u jednoj besprekornoj svlacionici gde je sve od nerdjajuceg celika, cak i pod. Zamotani u peskire idemo u jednu veliku prostoriju punu ogromnih kada. A tamo uzas. Svaka je puna nekog odvratnog zutog blata koje se uz to i pusi. Par glava viri iz tog blata. Objasnjava da Amarillo znaci zuto na Spanskom. Grad je dobio ime po tom zutom blatu, jer su prve kuce bile time premazane. Neki rosav Spanac nas uputi do tuseva. Gadno, iz tuseva rominja neka masna izmaglica. To je navodno lekovito ulje od nekog kaktusa. Potpuno sam zgrozen. Osecam se kao sveze podmazan kurac kog ce neki peder da gurne u neciju guzicu. Ned prosto skoci u ono blato, koje se preliva iz kade. Cak je i zaronio a onda skide blato oko ociju. Ne znam dal' da placem ili da se smejem. Setih se kad sam se kao dete na selu prezderao nekih tresanja. Bio sam alav i gutao kostice, a onda me uhvatila uzasna sracka. Veoma zivo i neprijatno secanje, Nedova glava lici na jednu takvu kosticu. Polako se spustam u ono blato. Nekoliko govnjavih glava smeje se ohrabrujucim osmesima. Sreca nije u dubini tako vruce. Nastojim da jaja drzim na Sibirskim temperaturama, koliko je to uopste moguce. Ohrabruje cinjenica da blato uopste ne smrdi. Ima miris svezeg gipsa. Rosavi nam donosi dve ogromne case od polistirenske pene. Slamke su ubodene kroz plasticni poklopac. Sta je ovo? E to je dobro, pomaze znojenje. Gucnem malo, gorko i odvratno. Ima ukus Aloe Vere. Time me je Jasmina mucila jednog leta u Italiji. Pa ovo je Aloa Vera protestujem. Nije, kaze rosavi. To je napitak od repe i sljiva. Kakvih sljiva, mislim se, od onih ispod oka koje zaradis u tuci. Valjamo se u blatu i pijemo svinjski koktel. Izem ti Teksasko gostoprimstvo. Ovo blato cirkulise tek sada primetim debela creva (sic) sa strane kada. Setim se knjige Vladimira Vojnovica "Ziznj i neobicajnie prikljucenija soldata Ivana Conkina", epizoda s domacim samagonom i teorija kruzenje govana u prirodi. BTW, moj cale tvrdi da smo mi neki rodjaci tog pisca. Uobicajena crnogorska pseudogenealogija. Ono, Adam i Eva su iz Vasojevica iz bratstva Bogovica.

Pocinjemo da se manijacki znojimo. Ispio sam onu ogavnu tecnost. Rosavi donosi jos. Neobjasnjivo, ali osecam se neverovatno svez. Posle jos petnaestak minuta izlazimo i onako obuceni samo u blato odlazimo u drugu prostoriju za tusiranje. Ovo nije tus. Vodeni mitraljez. U kabini siba voda iz svih pravaca. Na kraju i normalno tusiranje, cak i sampon po izboru. Uzeo sam Head & Shoulders. Zamotani u sveze zagrejane peskire idemo na masazu. Dve korejske ribe. Jedna koja ima male zlobne oci docekuje Neda, a mene jedna minijaturna devojka. Lezemo na stolove za masazu, a ona Nedova se odjednom pope na sto uhvati za neke rucke gore pa poce da krvnicki gazi Neda nogama streljajuci okolo onim zmijskim ocicama. On uzdise, ponekad vrisne i jednako prica. Sad opet ogovara zenu i potencijalnog zeta. Ova mala mene masira klasicno. Ipak se osecam glupo, uzasno je malena, nekako mi je sve pedofilski. Nije lose, ali sam najvise voleo kako to Akiko radi. Ona je znala da me samo laktovima masira oko kicme. Na kraju se i ovo zavrsi. Potrosili smo sat i po. Tek vani, na ledenom vetru dok idemo do kola pocinjem da osecam benefit ovog tretmana. Bistra glava, ni traga stresa, kao da mogu da poletim. A sad idemo na posebno mesto. Jel opet neko blato pitam bojazljivo. Ne, najbolji steak u Texasu. Jebote, pa vec sam ogladnio. Sta se desilo s onim prethodnim steakom. Verovatno ga je kroz kozu apsorbovalo ono blato.

Ovaj put je meksicko mesto. Steak je skoro dvaput veci, a sluze ga s pomfritom, rezancima u belom sosu ili sa nekim sirom. Narucim taj sir. To je mladi, onako sav 'dronjav' sir pomesan sa jako zakiseljenim zeljem i ljutim papricicama. Sir je toliko mlad da iz njega curi mleko ako ga pritisnes viljuskom. Zovemo curu koja sluzi pice. Ned kaze da imaju odlican Californijski sauvignon, organic iz Napa Valley. To me ubedilo, prave ga tradicionalnim metodama bez ikakvih aditiva. Pa dobro daj. Vino je zapravo super. Ukus ide malo na visnju, a uz klopu seda odlicno. Slistimo tri flase ubijajuci se od zderanja i dobri kao novi.Sledeci put kad dodjes odsedas kod mene kuci, ok? Vazi Ned, obecavam. Da te povezem do motela? Ne hvala prosetacu. Pozdravimo se.

Prodjem par ulica. Pa nije ni tako bezvezan grad, cak je i simpatican, verovatno je lepsi leti. Popijem caj u jednom baru i malo pivo. Jos sat vremena. Muvam se jos malo i uhvatim taksi do aerodroma. Jedva sam docekao njen avion. Stojim na arrivals. Crysta ide. U dugom, raskopcanom kaputu od zuckaste jelenje koze, i ispranim farmericama. Svaki put mi je sve lepsa. Uhvatim je za dupe dok se ljubimo, ili je to stegno? Zderanje utice na kvalitet pozude. Za dva dana izlazili smo iz sobe samo da jedemo. Nisam mogao da je se nagledam. A u nedelju popodne smo skoro podetinjili, mazimo se i gugucemo na aerodromu kao klinci u prvom zaru, a onda u zadnji cas trkom, svako u svoj avion.