Ako nekad pogledate kartu Texasa primeticete jedan kvadrat na vrhu. E negde bas u sredini tog kvadrata je Amarillo. Odleteo sam tamo u cetvrtak uvece. To i nije bas neki velik grad. Ima neki kao poslovni centar, a ostalo su niske gradjevine. Ulice, tipicno Americki sistem resetki. I oni glupi nazivi 15-ta severoistocna avenija, pa 16-ta itd. Ovo je nekad bio iskljucivo naftaski grad, a sad je gas i razne industrije, helikopteri izmedju ostalog. Lik s kojim sam se sreo je Ned. Ned je top executive u jednoj velikoj kompaniji. Zavrsio je Stanford Business School i verovatno odmah posle primanja diplome poceo da jede. I nije prestajao. Ned izgleda kao donji deo kuglaske kegle. Sake su mu potpuno okrugle i prilagodjene samo za drzanje noza i viljuske. Nisam ga pitao koliko je tezak, ali nema ispod 130. Iako takav grmalj odeven je veoma elegantno, bar u kancelariji. Kad ide vani oblaci ogromnu jaknu od jagnjece koze i izgleda kao pravi dziber. Da ne gresim dusu, covek je pametan. Postavlja prava pitanja i zna da sracuna i u glavi. Radili smo nesto malo vise oko dva sata kod njega u firmi i ugajgulili jedan lep ugovor. Ima interesantan sistem rada. Kako se opcije pojavljuju on vadi otstampane i posabno oznacene listove paira iz jedne aktovke i slaze ih po ogromnom stolu. Na kraju je napravio od toga neku apstraktnu figuru. Onda dodju njegova sekretarica, accountant i pravnik i popisu sifre na listovima odozgo na dole i posle 15 minuta donesu ugovor. Hteo mi je nesto podvaliti, ali se nisam prenemagao. Vesto je to uradio, a kad sam mu skrenuo paznju samo se nasmejao i ispravio. You are good, kaze mi dok izlazimo na rucak.Van kancelarije ima samo tri teme. Zderanje, automobili i njegova kcer koja ima 16 godina i hoce da se uda za nekog muzicara, a on pizdi. Kaze da ju je majka razmazila. Zena mu je bila miss Texas pre dvadesetak godina. Misli da mu ne verujem pa vadi fotokopiju starog clanka iz novcanika da mi pokaze. Stvarno je bila dobra riba. Vozi neki sportski Dodge iz kasnih sezdesetih. To je auto koji je 'glumio' u nekom popularnom filmu iz tih godina, zapravo bas taj isti auto vozio je glavni junak. Potrosio je $50.000 da ga modernizuje. To radi samo jedna firma u svetu i to u Holandiji. Verujem mu na rec. Garaza mu je veca od kuce i u njoj ima 14 automobila. Najveci mu je ponos jedna Shelby Cobra. Vadi sliku iz novcanika. Pazi stvarno Cobra. S automobila prelazi na potencijalnog zeta. Up to no good son of the bitch. To je rezime. Odemo u neku japansku steak house. To mi zvuci malo suludo. Kao na primer Saudijska ascinica sa cvarcima i belim lukom. Unutra stvarno sve japansko. Sluze povelik steak s nudlama od krompira. I to je budalestina, ali priznajem da su ukusni. Najbolja je bila salata. Posle rucka ocekujem da se razilazimo, ali Ned ni da cuje. Ja sam domacin, moja se slusa. Dobro kad ti kazes. Sad idemo u salon za masazu. Napravio sam neki kiseo izraz, ali me on smiruje pokretom one loptaste ruke iz koje jedva izviruju debeli prstici. Ruka jednog dzinovskog odojceta. Mozda je kao beba licio na odraslog coveka, sad dolazi do neke bizarne reverzije telesne forme. Salon izgleda cisto i uredno, sto se ubrzo pokazuje kao krajnje sumnjivo. Skinemo se u jednoj besprekornoj svlacionici gde je sve od nerdjajuceg celika, cak i pod. Zamotani u peskire idemo u jednu veliku prostoriju punu ogromnih kada. A tamo uzas. Svaka je puna nekog odvratnog zutog blata koje se uz to i pusi. Par glava viri iz tog blata. Objasnjava da Amarillo znaci zuto na Spanskom. Grad je dobio ime po tom zutom blatu, jer su prve kuce bile time premazane. Neki rosav Spanac nas uputi do tuseva. Gadno, iz tuseva rominja neka masna izmaglica. To je navodno lekovito ulje od nekog kaktusa. Potpuno sam zgrozen. Osecam se kao sveze podmazan kurac kog ce neki peder da gurne u neciju guzicu. Ned prosto skoci u ono blato, koje se preliva iz kade. Cak je i zaronio a onda skide blato oko ociju. Ne znam dal' da placem ili da se smejem. Setih se kad sam se kao dete na selu prezderao nekih tresanja. Bio sam alav i gutao kostice, a onda me uhvatila uzasna sracka. Veoma zivo i neprijatno secanje, Nedova glava lici na jednu takvu kosticu. Polako se spustam u ono blato. Nekoliko govnjavih glava smeje se ohrabrujucim osmesima. Sreca nije u dubini tako vruce. Nastojim da jaja drzim na Sibirskim temperaturama, koliko je to uopste moguce. Ohrabruje cinjenica da blato uopste ne smrdi. Ima miris svezeg gipsa. Rosavi nam donosi dve ogromne case od polistirenske pene. Slamke su ubodene kroz plasticni poklopac. Sta je ovo? E to je dobro, pomaze znojenje. Gucnem malo, gorko i odvratno. Ima ukus Aloe Vere. Time me je Jasmina mucila jednog leta u Italiji. Pa ovo je Aloa Vera protestujem. Nije, kaze rosavi. To je napitak od repe i sljiva. Kakvih sljiva, mislim se, od onih ispod oka koje zaradis u tuci. Valjamo se u blatu i pijemo svinjski koktel. Izem ti Teksasko gostoprimstvo. Ovo blato cirkulise tek sada primetim debela creva (sic) sa strane kada. Setim se knjige Vladimira Vojnovica "Ziznj i neobicajnie prikljucenija soldata Ivana Conkina", epizoda s domacim samagonom i teorija kruzenje govana u prirodi. BTW, moj cale tvrdi da smo mi neki rodjaci tog pisca. Uobicajena crnogorska pseudogenealogija. Ono, Adam i Eva su iz Vasojevica iz bratstva Bogovica.
Pocinjemo da se manijacki znojimo. Ispio sam onu ogavnu tecnost. Rosavi donosi jos. Neobjasnjivo, ali osecam se neverovatno svez. Posle jos petnaestak minuta izlazimo i onako obuceni samo u blato odlazimo u drugu prostoriju za tusiranje. Ovo nije tus. Vodeni mitraljez. U kabini siba voda iz svih pravaca. Na kraju i normalno tusiranje, cak i sampon po izboru. Uzeo sam Head & Shoulders. Zamotani u sveze zagrejane peskire idemo na masazu. Dve korejske ribe. Jedna koja ima male zlobne oci docekuje Neda, a mene jedna minijaturna devojka. Lezemo na stolove za masazu, a ona Nedova se odjednom pope na sto uhvati za neke rucke gore pa poce da krvnicki gazi Neda nogama streljajuci okolo onim zmijskim ocicama. On uzdise, ponekad vrisne i jednako prica. Sad opet ogovara zenu i potencijalnog zeta. Ova mala mene masira klasicno. Ipak se osecam glupo, uzasno je malena, nekako mi je sve pedofilski. Nije lose, ali sam najvise voleo kako to Akiko radi. Ona je znala da me samo laktovima masira oko kicme. Na kraju se i ovo zavrsi. Potrosili smo sat i po. Tek vani, na ledenom vetru dok idemo do kola pocinjem da osecam benefit ovog tretmana. Bistra glava, ni traga stresa, kao da mogu da poletim. A sad idemo na posebno mesto. Jel opet neko blato pitam bojazljivo. Ne, najbolji steak u Texasu. Jebote, pa vec sam ogladnio. Sta se desilo s onim prethodnim steakom. Verovatno ga je kroz kozu apsorbovalo ono blato.
Ovaj put je meksicko mesto. Steak je skoro dvaput veci, a sluze ga s pomfritom, rezancima u belom sosu ili sa nekim sirom. Narucim taj sir. To je mladi, onako sav 'dronjav' sir pomesan sa jako zakiseljenim zeljem i ljutim papricicama. Sir je toliko mlad da iz njega curi mleko ako ga pritisnes viljuskom. Zovemo curu koja sluzi pice. Ned kaze da imaju odlican Californijski sauvignon, organic iz Napa Valley. To me ubedilo, prave ga tradicionalnim metodama bez ikakvih aditiva. Pa dobro daj. Vino je zapravo super. Ukus ide malo na visnju, a uz klopu seda odlicno. Slistimo tri flase ubijajuci se od zderanja i dobri kao novi.Sledeci put kad dodjes odsedas kod mene kuci, ok? Vazi Ned, obecavam. Da te povezem do motela? Ne hvala prosetacu. Pozdravimo se.
Prodjem par ulica. Pa nije ni tako bezvezan grad, cak je i simpatican, verovatno je lepsi leti. Popijem caj u jednom baru i malo pivo. Jos sat vremena. Muvam se jos malo i uhvatim taksi do aerodroma. Jedva sam docekao njen avion. Stojim na arrivals. Crysta ide. U dugom, raskopcanom kaputu od zuckaste jelenje koze, i ispranim farmericama. Svaki put mi je sve lepsa. Uhvatim je za dupe dok se ljubimo, ili je to stegno? Zderanje utice na kvalitet pozude. Za dva dana izlazili smo iz sobe samo da jedemo. Nisam mogao da je se nagledam. A u nedelju popodne smo skoro podetinjili, mazimo se i gugucemo na aerodromu kao klinci u prvom zaru, a onda u zadnji cas trkom, svako u svoj avion.
No comments:
Post a Comment