Kuća

Teskom sam se mukom zabavio. Kuca. Ne mogu da je pocnem pre svadbe, a do tada moram sve da pripremim. Isto tako, ne mogu da je pocnem odmah posle svadbe, valjda prvo ide bracno putovanje, pa posle moram da budem pokraj zene, a ne da s posla bezim na gradiliste, pa da mi mlada samuje. Najsmesnije je, sta cu ja uopste na gradilistu? Jedino sto znam, onako prakticno, majstorski, rukama da radim, to je, da montiram vezove na skije. I da siljim kolje, to me je deda naucio. Od kada sam onaj plac i zemlju kupio, stalno razmisljam o kuci. I sve sto sam smislio, da bude bela i da ima dvostruku garazu. Cak i to dvoje mi nekako sumnjivo. Zasto bela kuca? Nema ni jedne bele kuce u Novodevicnom, Vladina je onako boje drveta, ostale raznih boja, zelene i sta ti vec znam. Sta se beli u gori zelenoj? Il je inje il' je vejavica. Nit' je inje nit' je vejavica, no su dvori Gila Rackovica. Eto, to mi je izgleda jedini razlog. A uz to ti treba guslar, da opeva. Otkud guslar u guberniji? Ma necu ga ni zvati jednostavno uslikam kucu i posaljem u Crnu Goru. Neko od familije ce valjda da opeva. A ono o dve garaze. I to mi je neka privatna ludost. One zime kad se Aleksandra porodila, Aca i Peca su bili tu negde dva tri meseca stari, ja okasnio iz Moskve. Zapravo nisam okasnio iz Moskve, nego sam zaglavio usput u Domodedovu, u Junosti. Trebao da bude neki koncert. Crnokosuljasi. Ono, celavica, crni dzemper, cizme i ulanske brjuki, pivo u sake pa prasi. A kako je plakat za koncert bio crn onda doslo i gotik drustvo, a glavna vestica u Domodedovu bila Lida Vnukova. Dugacki crni kaput, puder na lice, a garez iz auspuha ispod ociju. A goticari cevcili apsint, iz malih metalnih flasica, a ovi prisljamci iz vojnickih cutura. Elem, to se ne da opisati. Prvo zadrnda basista i bubnjar, bubaju tako par minuta, onda svi pocnu da trupaju cizmama po podu. K'o Berlin 1938. Onda uglas urlamo Rodina, rodina, rodina. Onda se ukljuci gitara i pevac i nastaje krkljanac. Tad je dobro da si pokraj zida, ubise u sredini. Prvo bace kapute u kraj pa pocnu da skacu. Treba izracunati kad su se dovoljno oznojili pa se proguras do sanka. A sank je od nabacanih sanduka, sirovih, ne smes da ih dodirnes, odma' te cepka ubode u ruku. Sluze dva skinsa, s bokserima na rukama. Onda se udari po pivu, a na podijumu upale motornu pilu. Na nesrecu, Lida mesala votku i apsint pa se obeznanila, avtomatski. Tako ja napustim, a sve mi bubnja u glavi jos dugo. Dodjem kuci jedva, za grtalicom. S neba sneg, pahulje k'o jastuci. Pred kucom crni Zil, metar i po snega na njemu. Ja unutra, a Aleksandra u predsoblju. Ko je to? JFK. Nije Kennedy, nego Jefim Fjodorovic K., caletov sef. Ja posao da se skidam, a cale izadje. 'Ajde uzmi lopatu pa otkopaj auto Fjodoricu. I ja kopaj, skidaj onaj sneg, a ono pada li pada. I kad sam vec posustao skroz, a oni na vrata, i on i Vadima. Samo sam se kratko pozdravio. Posle Aleksanda kaze bas je Vadja Jefimova divna devojka. Pa sto mi bre ne kaza da je s tobom u kuhinji nego me poslaste da rintam ko jebeni zek. I naravno, nisam je vise vidio. JFK premesten u St Peterburg, a ona se udala za nekog polarnog medveda. I sto sam ovo poceo da pisem? A da, da je bila dvostruka garaza ili makar da je bila streha iznad navoza, ja bi s njom pricao i vi verovatno ovo ne bi citali. A govorio sam mu ranije, daj bre cale da napravimo strehu ovde, dok skines cizme promoci te kad je kisa. Jes' da mi se na njoj redaju vrane i seru po cvecu. Da, dosta se toga zaboravi, a kad se setis..Dobro, ovo je budalast razlog, bar ovako sa strane, ali ipak hocu da imam dvostruku garazu.

Sad kad razmisljam Vladina kuca je prelepa. Sta mene nervira, sva je u ruskom stilu, boljarskom doduse, covek je vise nego drzeci, ali ima i one rezbarene frcokle na verandi. K'o Rubljov. Udje stari barin Kokorush, Matjuska skidaj valjenke i naspi okroshku dok se ja Gospodu pomolim.

Sta kucu uopste cini kucom? Astal ima i u kafani, banja moze i u posebnoj kucici. Krevet.
A za krevet treba i soba. Prvo ti treba velik krevet. Ne prevelik, to tek kad deca odu na studije. Onda soba mora da bude dovoljno velika, prostora oko kreveta, da kad se beba tek rodi tu odmah stavis kolevku i gledas joj obrascice i prstice dok spava. Soba mora da bude s velikim prozorima, s terasom ili verandom ispred, ali zatvorena da ti ne vire u sobu. Onda ti pored te sobe treba manja soba s manjim krevetom, kad je zena ljuta pa ode tamo, a ti se uvuces pokraj nje kad se ona pravi da spava. Ili kad ima corbu, pa tu predje pet dana, ako jednom predjes na Islam. Onda decije sobe, za spavanje, za igranje, za ucenje. Treba ti i devojacka soba. Za devojku koja cuva decu, da na nju uvrces brk ili se nakasljavas da se okrene dok je u spavacici, a svetlo pozadi. Devojka je dobra da odrzava vatru, ako se zena duri jer ti je nasla dlaku na kaputu. E jebiga odlutao sam. Jos cu poseti da smisljam ko da me brije i kakvu kosulju da mi obuku kad mandrknem. Nego, da se vratimo. Treba ti tvoja, zenina i decija garderoba, treba ti kupatilo za tebe i zenu, sa velikom kadom i prostranom tus kabinom od debelog prozirnog stakla, onako da je merkas u pari dok se brijes, a ona se tusira. Pa kupatilo za decu, pa banja. Banju ja recimo nikad ne bi pravio u posebnoj kucici. Bolje pozadi kuce, ali da je ispred trava i ravno, kad napada sneg da mozes da se valjas i odmah nazad uskocis. Pa onda, kuhinja, trpezarija, spajza, hladna ostava, salon, radna soba, soba ova, soba ona, gostinska, za odraslu decu, za unucice, za petog i desetog. E sad kad ja to zamisljam nikako mi to ne staje u neki nacrt. Sve mi to onako sareno, visi i igra oko mene u prostoru kao da je to Chagall naslikao, a ne kakav arhitekt s tankim okvirima naocala i debelim racunom u banci. Mozda bi bilo dobro premestiti se na kakav arhitektonski blog, pa malo cijukati okolo, dok se arhitektuse ne sazale i zaspu te mukte nacrtima. Mada nesto razmisljam, mozda zene nisu dobre za tog posla. Zene brzo prostor podele u estetski i funkcionalni. Zene vole modern convenience. Otvoris frizider, skines pakovanje, pritisnes nogom, bacis u djubre, pritisnes ovde pita u rernu, okrenes ovo, masina pere. Otvoris spremiste, pritisnes dugme, njemu se digo, cmok, mljac, hopa-cupa (ovo ponavljati duze u nepredvidljivom redosledu). Pritisnes dugme, muza u ostavu. Ode prelistavati zurnale.

Sad sam primetio bizarnu stvar. Kad god pisem nesto iz Rusije mislim na ruskom pa prevodim na srpski. Ono sricem usput kao skoro opismenjen, usta mi puna pljuvacke. A stil, strava. Narodnjacka literatura. Kao neki S. K. Mljukin ili Lj.F. Polikrapilov. Imena sam izmislio, ali svi su se tako nekako zvali.

Da, treba i pseca kucica (ako se zena bas naljuti).