Nije nista sto se jede, pije ili sto se oblaci ili obuva. Nije sat. Nije automatska puska (ovde se smejala), nije teretni brod. Samo sam je zapitkivao, da sto duze pricamo.
Wichita je samo jos jedno, pomalo bezbojno mesto. Na ulici nema Wyatt Earpa sa svojim Buntline special, samo obicni policajci, koji nisu bas narocito ljubazni. Ugovor sam sklopio za sat i po i otisao u shopping. Nista bitno nisam kupio, samo komplet od 8 casa za whisky, male i cetvrtaste i od veoma debelog zuckastozelenog stakla. Sad razmisljam kome da ih poklonim. Dobio sam pismo od keve sa mnogo upitnika i jos jednu dilemu da preturam po glavi. Zasto svi moraju da te vide pre nego se ozenis? Da li je moguce da se posle svadbe covek nepovratno izoblici?
Nema veze, ionako je jos samo pet-sest godina do smaka sveta. Uvek zaboravim kad. Dal' u decembru 2011 ili 2012? Ti Hopi indijanci, pametan svet.
Kazu da kraj sveta treba docekati bez mrznje. To nije problem, samo nista ne kazu za gadjenje ili da li je preporucljivo da se smejes.
Dodatak:
O uzasa! 21 Decembar 2012.
Dal' ce ove godine da budu sedam debelih ili sedam mrsavih krava.
No comments:
Post a Comment