Evo nesto kratko, dok cekam Crystu da se spakuje. Sta da kazem za ovu godinu? Poceo sam je kao slepac, a sada sam progledao. Prvi put u zivotu potpuno sam preuzeo na sebe sve svoje odgovornosti. Gubio sam. Vise nikad necu videti mog dedu, a neocekivano, otisao je i moj drug Knez. Jedna jako, jako dugacka, neredovna, strasna ali stresna veza, odrzavana godinama na tihoj vatri, sasvim se ohladila. Ali sam i dobijao. Moja porodica je konacno pocela da funkcionise relativno normalno. Promenio sam kontinent, drzavu, posao, razmenio devojku za verenicu. Nasao sam u Crysti ne samo zenu svog zivota, nego i soul mate. Po prvi put mislim da ostajanje kod kuce subotom uvece nije najgori moguci provod. Naucio sam da nema ljubavi bez pripadanja i posedovanja. Ljubav je krajnje ozbiljna stvar, ali to nije razlog da bude dosadna, naprotiv. Ovo, da ja i ona cinimo celinu duha i tela, vecu od oboje nas, prosto mi je blesnulo u svesti, kao ugradjeno, malo zapusteno saznanje.
Upoznao sam desetine zanimljivih i dobrih ljudi i zena. Naucio mnoge cake ovog posla i uspesno ih isprobao u praksi. Konacni povratak kuci je sve blizi i izvesniji. Postoji lep komad zemlje ciji sam vlasnik samo ja. Sve moje predrasude su se pokazale ispravne, ali srecom nisam stekao ni jednu novu. A eto, pisao sam i malo, ovde na blogu.
Zelim Vam svima sretan Bozic i Novu godinu!
(Ili jedno ili drugo, zavisno od toga sta slavite)
1 comment:
kad se setim...dobar bejaše i ovaj
Post a Comment