Tat Tvam Asi

Neomišljiva je svetlost Bitka, nema kutka univerzuma gde ne pulsira život, večita ekstaza postojanja. Davno smo prestali da trčimo za smislom, sada jednostavno ćutimo ono što jeste. Biti, to je sve. Dok grgolji potok i šapuću breze na Vorobjaninovoj kosi, naslonjeni na ogradi verande osluškujemo noć. A tamo na levo, ka istoku lagano gasne svetlost iznad Moskve, i Novodevična šuma sada potpuno umotana u tamu sanja nas, našu decu i našu kuću dok mir prekriva celu dolinu. Ruke su nam ulepljene sokom od malina, ostavljamo musave čaše na stolu i ljubimo se na ovom malom parčetu večnosti.