E sad stvarno pizdim

Pre svega, pizdim zbog dve stvari. Prvo pizdim jer mi je prethodni post otisao u pizdu materinu. Drugo, pizdim jer sam u prethodnom postu pizdeo iz sve snage i ovaj verovatno nece dospeti do visine pizdenja svog prvorodjenog, a abortiranog brata.
Taoisticka mudrost nalaze da ako si pizdeo jednom, ne treba da pizdis isti dan. Naravno tu postoji problem. Da su taosticki mudraci ziveli kod nas verovatno bi pizdeli daleko cesce i razvili teoriju pizdenja daleko vise. Obuhvatili bi, nadvisili, nadskocili, sve staze i bogaze moguceg pizdjenja daleko dublje, vise, mnogo vise nego prije rata (5ko, brate znas na koju pesmu aludiram).
A istinabog pizdeo sam strasno. Da sam zapustio kosurinu, talasala bi se ovde opako. Jebes metalce kako bi se talasala. Ovako sam uredno podsisan, mlatarao glavom u kancelariji, u jebenom East St Louisu, s pogledom na parking. I sad bi se akribican citalac zapitao, zasto Gile pizdi u St Louisu? E pa dragi moj, akribicni brate pizdim jer me edukovane, visprene, zestoke i srcane zene iz Beograda karaju u srce. Pa dobro Gile, majka mu stara, kako bre u srce. E upravo tako brate, u sred srca, u sred srede (ni ponedeljak, ni utornik, iako je petak) u po srca.
Toliko me bre te nase zene karaju da cu totalno da promenim svoju zivotnu orijentaciju. Toliko da cu da se uhvatim prosvetiteljstva, da se to ima odraziti i na ovaj jebeni blog. Prosto cu da se Dositejisem, mozda cu i bradu da pustim, da se obradim, ima da budem pravi Obradovic. Ima da me crkva ekskomunicira. Ima da me anatemisu. Ali to ima da uradim radikalno, da se oseseljim, da me vlast odemokrati. Dobro sad, mozda se necu oseseljiti (kucni odgoj i to), mozda se ovucicim, mozda pocnem da zavijam. Auuuuuuuuuu! A mozda se otomim i utovim. Ko zna mozda cu da smrsam da okostunjicim kao suva sljiva. Samo necu da se okarim, skratim karu, okratim je, okaricim se. Karanje mi ne dirajte, to mi je krsna slava, tu smo se svi mi Rackovici radje kurcili nego raskurcili.
A meni je umro sin, kaze jedan kocijas, star i usamljen u Ruskoj zimi, tamo negde u beskrajnoj vasioni Ruske literature, dok se pripite musterije, raskalasni i neobuzdani propituju o njegovom bracnom statusu.
I ova kripticna poruka ide jednoj dobroj picki, jednoj zeni i zenturaci, jednoj devici i jednoj kraljici, jednom zmaju i nesudjenoj nevesti. I ja placem, mucki, cutim suze, sakrivam ih k'o jektiku u familiji. A ti prodzaraj malo po blogu, nadji moj e-mail, natenane mi se otkrij. Jer valja, jer se treba, jer se ja ucim, a ti razumes...