Kao sto napisah u prethodnom postu dan mi je lose poceo. Osecao sam se nekako kilavo pa mi se nije trcalo. Nocas je duvao neki vetar i naneo grdno lisce na verandu. Mislio sam da ga sperem vodom iz bastenskog creva, ali ne moze da dohvati do verande. Otsekli su ga tacno koliko treba. Pogledam u ostavi i ne nadjoh nista prikladno. Nema ni metlice, a ni partfisa. Kosilica i bastenski alat nisu od pomoci. Medjutim kratko studiranje usisivaca, uzgred vrlo neobicnog oblika, dade mi ideju. Navoj za usisno crevo isti je kao onaj za izduvno koje vodi dole u kutiju gde je kesa za prasinu. Odvrnuo sam izduvno i na njega navrnuo usisno i radi. Nije doduse tako lako za upotrebu kao one prenosne duvaljke za lisce, ali je kabal dovoljno dugacak, pa sam posle krace borbe oterao lisce i sa verande i iz cele baste, pa ga oduvao iza bastenske kucice. Najracionalnije bi bilo da ga zapalim, ali necu da rizikujem invaziju vatrogasaca. Jednom nasem bekriji u Londonu to se desilo dok je u basti okretao jagnje na raznju.
Frizider mi je bio prilicno opustosen pa sam smrljao nesto od mlevenog mesa, spageta i praziluka i doruckovao na verandi. Ogrnuo sam mantil jer je pirkao neki hladan vetric i slucajno pronadjem u dzepu jednu moju kravatu, prilicno zguzvanu. Ako postoji jesenja kravata to je ta. Kombinacija lanenog, prilicno grubog tkanja, boje rdje i zute svile, dijagonalne siroke linije. Draga uspomena, poklon od Jasmine. Istusiram se i obrijem i dam se na peglanje kravate. To je cesto monkey bisiness, ali je tajna u starim novinama i uglu kravate. Treba smotati dovoljno vitku i dugacku trubicu od novina, da doseze do markirnog sava, ali da je tvrdja, znaci trebas par listova, a ugao te trubice treba da se poklapa s uglom kravate. To nije bas najlaksi zadatak, treba prakse. Moderne pegle s parom, olaksavaju stvar. Verovali ili ne, ali ovaj trik sam procitao u predratnom dodatku Politike, kod mog pokojnog dede po majci. On je bio majstor krojac, cak je jedno vreme krojio i sio za onoga koji nam je sve ovo skrojio. I kad sam je ispeglao, napadne me nagon za pivom, verovatno manjak B vitamina, a u frizideru nijedne konzerve.
Svezem kravatu, onako da 'prodise', navucem mantil i vani. Gore prema 64 highwayu ima jedan bar. Al' jes', zatvoreno. Zaboravio sam da je nedelja. Okrenem nazad prilicno razocaran kad pred njegovom kapijom sretoh komsiju Jima. Jesi li to posao u crkvu, upita me. A ja onako bezveze kazem jesam. Pa hajde sa nama i mi krenuli. Ok. Sedoh u auto potpuno rasejano i nadjoh se u glupom sosu. Niti znam koje je covek denominacije, niti mogu da se izvucem iz ove situacije. Moze biti baptist, evangelista, katolik ili mormon, a ja sam definitivno moron. Zena mu simpaticna, bucmasta, a Jim prica kao navijen. Ujutro odvuku klince u nedeljnu skolu i onda oni idu na sluzbu od 11 iako ima i jedna u 9. Pa zasto dvaput idete, zasto ne idete na onu u 9 kad vec vozis decu? Pa to su jedina dva sata u nedelji kad smo ja i zena sami u kuci, isceri se Jim, a zena ga cusnu. Ovo nema u Britaniji. Amerikanci su daleko otvoreniji, ponekad toliko da se unezgodis, pogotovo ako si navikao na Engleze.
Parkirao se pokraj crkve koja je prilicno velika, pa kad sam video dosta meksickih faca zakljucim da je katolicka. Na tabli pise Epiphany of Our Lord Church, sto nisam razumeo do malopre kad sam seo da pisem i pronasao u dobrom starom Morton-Bensonu. Prvo sto iznenadjuje je da ima mnogo naroda koji ide u crkvu, prizor nepoznat u Britaniji, a drugo sto su nekako bucni. Ili je to moja predrasuda. Stanu u grupice ispred crkve, muskarci posebno, a zene posebno pa pricaju, a zene valjda i ogovaraju, jer im pogledi sibaju po masi. Jim me predstavi nekolicini pajtosa kao Georga, njegovog novog komsiju. Jimovo drustvo su obicni ljudi, uglavnom radisni belci, sa velikim rucerdama, zanatlije ili sljakeri. U stvari glavni njihov motiv je da posle mise idu na kuglanje u kuglanu koja je tu u crkvenom kompleksu, a zene voze decu kuci. Njihova prica je uglavnom o sportu, ali koriste priliku da razmene i poslovne informacije. Gde je rasprodaja alata, ko ima naruzbu i treba li mu partner za posao koji zahteva odgovarajuci zanat. Jednog najstarijeg, najviseg i najsuvljeg oslovljavaju kao Swede. Bog te pita kad su njegovi dosli u Ameriku, ali on je jos uvek za njih Svedjanin. Nisam nesto siguran da bi se neki svaba lepo osecaju da ga zovu Fritz, ali Svedjanima to izgleda ne smeta. Izmaknem se malo da promotrim arhitekturu crkve, nova gradnja, ne narocito originalna, kad on za mnom. I to pitanje koga sam se pribojavao: Jeste li katolik? Nisam, priznam, pitajuci se da li ce olaksati situaciju prica da su papa Pavle sesti i Vaseljenski patrijarh Atinagora skinuli medjusobne anateme jos 65-te. Nisam ni ja kaze, ali moja crkva je daleko, a zena mi je katolkinja. I cime se bavis George? Ma radim nesto u Down Townu, finansije. A ja bi se zakleo da si military guy. Zasto? Pa takav trench coat je moj uncle doneo iz rata. Zaista kupio sam ga u Army and Navy na Victoria street u Londonu. A cime se vi bavite? Ja sam drvodelja(carpenter), imam tu radionicu odmah preko ulice.
E bas bi mi nesto trebalo zapocnem pricu, prosto da skrenem s verskih tema. Ok, kazi. Objasnim mu da hocu da fiksiram klupu na verandi da se ne ljuja, okacena je na lance, ali da to ne bude stalno, nego po zelji. I jos nesto, trebala bi mi daska ispred ograde da mogu spustiti tanjir ili pice, ali da se sklapa. Pa to nije problem, ali to ne mogu uraditi danas, zena se buni kad radim nedeljom. Daje mi vizit kartu, nazovi ovo je broj u radionici.
Narod vec pocinje da ulazi. Podjemo prema ulazu. Sedi na levu stranu posavetova me Swede. Dobro, hocu, a nemam pojma sta mu to znaci. Unutra se prekrstim propisno i sednem u zadnji red na levu stranu. I sad vidi, svi belci sedaju na levu stranu, a meksikanci i malobrojni crncici na desnu. Sporazumni aparthejd. Ali i tu ima razlike, ovi potkozeniji idu u prve redove i na levoj i na desnoj strani, srednje stojeci u srednje, a fukara ili zakasneli pozadi. Na levoj strani se pozdravljaju lakim klimoglavom, a na desnoj se klanjaju kad udje neki badza sa po kile zlata na sebi. Zene meksickih i badzovana i boranije su sve u satenskim haljinama, one starije imaju i rukavice, a broj dece u porodici je srazmeran majcinom obimu guzova. Jane Fonda i Dr Atkins, dzabe su se trudili. Crkva ima veoma interesantne vitraze na prozorima, ali je raspece iznad oltara prilicno cudno. Gornji krak je jako kratak pa vise lici na slovo T.
Elem, pojavise se dva popa i dva klinca u belim spavacicama pa se pocese muvati oko oltara. Nikad nisam imao zivaca za hriscansku ritualistiku, a i brate nekako su tajanstveni. Nema popularne literature. U svakoj New Age knjizari naci ces sta znaci kad Hindu guru otera muvu levom rukom, a sta kad to uradi desnom. Ove bliskoistocne religije se prave tajanstvene. Otkud uopste taj izraz Misticni Istok? Kako bre misticno, sve lepo pise u knjigama i jos imaju slike u koloru plavokozog ceribase s brcicima koji je savat'o neku cicu golisavih ramena u sariju, da ne pominjem Kamasutra i Kokashastra. Ovako, neuk posetilac se oseca kao Eskim na guslarskoj veceri. U to jedan od popova prozbori. Sad se vidi prednost leve strane, tamo je govornica, ali ozvucenje cini tu prednost irelevantnom, osim ako ces da razumevas popu kroz body language. Ovaj pop najavi drugog, pa taj istupi i poce propoved. Problem, novi popa ima prilicno unjkav glas. Nadao sam se Latinskom, melodicniji je, al' jok. Posle dvadesetak minuta kvadrofonskog unjkanja setih se Vladimira Uljanova. Njegove "Filosofskije tetrjadki" uspavljuju daleko efikasnije. Dozivljaj popravi uvodjenje interaktivnog dela. Svi povadise male svetloplave knjizice i kad popa nesto prounjka, a pastva u glas odgovara. Nasledje antickog teatra. Primecujem da su ovi s desne strane daleko glasniji, gotovo se dernjaju. Da li to rade da ih popa bolje cuje ili im ostala navika kad pevaju mariachi pesme. Mozda bi i njima trebalo montirati mikrofone, iskocise im zile na vratu od dreke. Taman sam upao u meditaciju kad me neko kucnu po ramenu pa se umal' ne sroljah sa sedista. Jedan od klinaca mesecara pruzi mi otvorenu plavu knjizicu pokazujuci mi prstom nesto na stranici. Rekoh mu glasno thank you bas u nezgodnoj pauzi pa se par njih okrete ka meni. Pokusah da upratim tekst, ali ne uspeh. Srecom brzo se zavrsi. Ostavih knjizicu na sediste i podjoh ka izlazu i gle cuda popa je vec vani, brz covek za svoje godine. Ljudi mu prilaze i rukuju se. Nije moguce da mu cestitaju prinovu u porodici. I mene ponese masa pa se nadjoh pred njim. Covek mi pruzi ruku, a ja njemu: Rackovic, nice to meet you. To se ispostavilo kao veliki gaf, jer mu je lik iza mene rekao: Wonderful service father. Mislim se, sta je puno puno je. Da je Mario del Monaco, ni po jada.
Posle ovog religioznog iskustva nadjoh se s pomesanim osecanjima. Prednost - u crkvi se sedi, nedostatak - sedista su tvrda i klizava. Za dogmatske detalje nisam dovoljno ucen.
Nadjoh se sa Jimom i njegovim drustvom pa ga upitah da ne zna kakvu zenu koja sprema stanove. Swede se umesa, sacekaj. Gomez, povika na grupu meksikanaca, a jedan iz grupe pridje. Ovom gospodinu treba pomoc u kuci. Gomez se nakloni. Da senjor moja Tina je available. Ode i dovede Tinu. To mu je kcer, i ona se klanja. Punacka, niska devojka u satenskoj haljini i debelih prstiju na rukama. Rekoh joj da mi treba neko da mi povremeno spremi stan. Ocekivao sam da ce ona nesto reci, ali stari upade bez pardona. Stadosmo da se dogovorimo o detaljima, pegla i kosulje, velika prednost. Moze li doci sutra ujutro prije nego sto odem na posao? Naravno. Dadoh mu vizitku pa na kraju pade i rukovanje. Odose, a Swede mi rece: Ne brini Gomez radi kod mene, pouzdana familija. Kuglana je odmah iza crkve, osam staza, a sluze caj, kafu i soft drinks. Jim je valjda ocekivao da cu da se kuglam, ali kad sam vidio da moram da iznajmim kuglaske cipele, predomislih se. Jos mi samo gljivice fale. Cipele i kurton se ne iznajmljuju, to je previse privatno, u jedno staje ceo covek, a u drugo njegov najbolji prijatelj.
Caj je bio bljak, pa uzeh neku sodu. Interesantno ih je posmatrati kako igraju, iskreno uzivaju. Pade mi na pamet da zene retko igraju neke timske igre. Kod njih je sve individualni sport. Mozda smo mi njihove glavne igracke, a to i ne znamo, bar neki od nas. Swede ne igra, zali se da ga bole ledja. Upoznasmo se i formalno. Pravo ime mu je Karl. Cavrljasmo o njegovom zanatu. Uvek su me fascinirali ljudi koji rade s drvetom. Nekad je radio u fabrici namestaja u Kansas City-ju. Sad sve to rade Gooks, izjavi prilicno ogorceno. Sta kazes da odemo do radionice posle? Hvala na pozivu, sa zadovoljstvom. Svakako sam dokon, zasto da ne. Jimov tim je izgubio. Cestitamo pobednicima, sad svi idu dole kod jednog u back jard na pivo. Ajde i ti s nama kaze Jim. Hvala drugi put. Dobro, a hoces li da dodjes kod mene na barbecue u subotu. Ma rado ali dolazi mi brat i buduca snaja. Pa sta fali, dovedi i njih. The more the merrier. Ok Jim hvala ti, doci cemo. Prohodamo do Karlove radionice. Sve je tu neverovatno uredno, dole je glatki teraco, nigde piljevine ili otpadaka drveta. Ima masu masina. Jedna mi privuce paznju. Strug, ali s nosacem noza koji rotira. Sta je ovo? E to je interesantna stvar, to sam skoro kupio. Ode u skladiste i donese komad drveta, dug oko pola metra, kvadratnog preseka. Pricvrsti ga u strug i ukljuci masinu. To samo radi, ne moras da guras i pridrzavas, a sva piljevina se usisava crevom koje ulazi u pod. Pa gde to ide? Sve ide u drugu prostoriju, u kontejner i od toga pravim brikete. U to strug stade i umesto onog prostog komada drveta savrseno oblikovana noga stolice. Ona uvijena kao da si smotao dve debele zice jednu oko druge, samo od drveta. Drago mu je sto me sve zanima, uopste mu ne smeta moje zapitkivanje i zavirivanje u sladiste i okolo. Lepo je videti starijeg coveka koji zivi od svoje pasije. To nekako moralno ohrabruje. Donese pivo i sedosmo na trem, dve stolice s visokim naslonima. Mackintosh, upitam. Otkud znas? Ispricam mu cime sam se ranije bavio i kako sam cesto vidjao ovakve stvari u sales rooms. Da to sam ja pravio za sebe, malo koga ovde zanima evropski dizajn.
Popismo pivo pa ustadoh da idem. Hvala Karl, bas mi je bilo zanimljivo. My pleasure George, see you some time next week. Nije cudo da je ovo mnogoljudna zemlja. Nekako se covek lako uklopi medju obican svet. Problem je u tome da su oni ipak samo stanari.
Prosetam pustim nedeljnim ulicama do kuce. Interesantno, vise duhovnosti u ovom jednom coveku nego u citavoj ceremoniji kojoj sam bezrazlozno prisustvovao. Uostalom i Isus je bio drvodelja.
A sad dosta filozofiranja, idem da nesto pojedem, evo ga skoro ce sedam.
No comments:
Post a Comment