Jefferson City, Missouri

Dobar vam dan iz prestonice drzave Missouri. Kod vas je vec vece, ali nema veze. Jefferson city je istorijsko mesto prozvano po Thomasu Jeffersonu i bitno iz nekoliko razloga, bar domacem zivlju. Kod mene je u kategoriji lanjskog snega, ali gradic je stvarno sexy. Mislim da je daleko lepse da se prestonice sele u male gradove. Naprimer, dobro bi bilo da se nasa prestonica premesti u Prizren, staru Srpsku prestonicu. Naravno poslanicima i clanovima vlade, i ostalih bitnih tela, dati stanove tamo, na upotrebu naravno, dok su na funkciji. Verujem da bi ih to drzalo podalje od obicaja da se gloze k'o snase na pijaci i donose idiotske zakone.Avaj oni nisu namazani kao vas Gile, a nisu ni horny. Zato ih svako jebe k'o Sanske koze, a oni se posle istresaju na biracka i druga tela po budzacima skupstine.U petak sam vece docekao Crystu na Lambertu (aerodromu) s novim autom. Iznajmljenim, naravno, i kljucevima, ona vozi i voli da vozi. Uzeo sam veliki Chrysler. Dolara 65 po danu. Namerno sam uzeo najveci auto. Nesto mi se prohtelo vozanja u automobilcinama. Jebes Ameriku, ako nisu u nekom zednom monstrumu na autostradi. Mozda ne bi ni dosla da joj nisam obecao iznenadjenje. Naravno ocekivala je neku priliku da me promovise. To joj je izgleda sad najveci kick. Obukla je prince de galle kostim koji sam joj kupio u New Yorku. Admiralty style, s crnim obrubom i kicenim ukrasima i dugmadima na rukavima i prsima. Ne da joj tu trebaju neki ukrasi, ali lepo joj stoji. Pokupimo Kineski take away usput i kuci. U sretna vremena dok su pederi bili seksualna orijentacija, a ne politicki pokret, zene su oblacile zene. A kad pomenes zene i modu prva asocijacija je Francuska, za Dragacevske trube tu je dezurna Srbija. Da ne odlutam daleko, a pogled mi luta po prelepoj reci Missouri, carica svetske mode bila je jedna prava dama, Coco Chanel. Upitaju nju jednom dokone gospoje: Koja je haljina najlepsa, a ona odgovori: Ona koju muskarac odmah pozeli da skine sa vas. Elem kuci se lepo razelimo jedno drugog, a ujutro u kola pa na zapad. Dva i po sata voznje do prelepog Jefferson Cityja. Prvo do gradica Columbia gde smo lepo rucali, ogromni stek s pomfritom, pa onda skrenemo na levo dole ka reci. Jefferson City je sredjen kao botanicka basta. Stare gradjevine uglancane, narod opusten i uredan. Imaju i svoj State Capitol, kopija onog u Washington DC. Manji, ali nista manje impresivan. E, jedna lepa i vidljiva stvar ovde, vidljiva pazljivom posmatracu, je da je svet iskreno ljubazan. I nekako su ponosni. Nema neke komercijalne snishodljivosti. Uzivaju sami u sebi i svom lepom gradu. Smestimo se u jedan lep Bed & Breakfast Inn, Cliff Manor. Soba s pogledom na reku, jacuzzi. Ostavimo auto ispred, presvucemo se pa u grad. Polako, turisticki, bez frke. Puno lepih mesta za obici, vec je zahladilo ovde, pa baste ne rade, ali se promuvamo po barovima, odemo na kolace, a navece pogodimo u jedan bar gde sluze i klopu i gde je tako neka Old West atmosfera. Vratimo se u Manor, a oni lepo pripremili jagode u cokoladi, sampanjac u korpi, mirisavo ulje za masazu, mali pokloncici, soba puna cveca, latice ruza na krevetu i oko jacuzzija.Jutros Crysta za doruckom cvrkuce kao pticica. Provozamo se malo po okolini i u lokalni Country club na rucak, a onda nesto sto me prosto odusevi. Farmers market. Bio sam lud za takvim manifestacijama uvek. U St Andrewsu je bio redovan svake nedelje i to preko cele godine, a u Londonu sam isao na jedan blizu Putney bridge, kod crkve na Putney High Street, ali su posle napravili neku zgradurinu u blizini pa oterali farmere. Ovaj je prosto fantastican. Ne nude sira i kajmaka s noza kao kod nas, ali lepo izrezu svega na tezgi pa probas. A najlepse je da tu dodju citave porodice. I svi su obuceni u kaubojskom stilu. I deca, decaci sa sesirima, a curice u sirokim haljinicama. Pazario sam manijacki. Bar deset tegli raznih dzemova, imaju bre dzem od sumskih jagoda. Oni to zovu divlje jagode. Domaci cyder u keramickim krcazima, opleten slamom, a cep od pravog kukuruznog klipa. Dimljeni sir, domaci. I kao slag na tortu cayun kobasice. Ja se izbezumio kad sam video, odmah pozderem nekoliko, zena ih sprema tu ispred tezge. Uzmem pet paunda svezih. Taman krenemo dalje, a moj favorit, ox tail(govedji repovi), uzmem i to. I jedna stvar koju sam uvek hteo da probam, ali nikad nisam imao prilike. Pemikan, pravi indijanski, tradicionalno spreman. Mesavina tucanih govedjih kostiju i suve srzi iz kostiju. To je pakovano u drvene posude, onako kao starinsko sito za brasno, ali uvezano crevima i dugacko, a zatvoreno kozom. Odma smo odjurili nazad u grad pa sam kupio prenosivu rashladnu kutiju za s prikljuckom za struju, AC/DC, moze i u autu. E sada se spremamo nazad. Zvao sam Holgera da dodje sa zenskom kod nas veceras. Ima da se ubijemo od klope.Ali nije ovo sve bez razloga. Hocu da malo omeksam Crystu. Savetujem je da upise neke studije, a ona se nesto necka, misli da to vise nije vazno. Sve je to ok, lepota i mladost, glamurozan posao, ali sta ako bas ne ubijes milion dolara do dvaest pete. Mislim, svi ovi klinci su opsednuti nekom pricom o brzoj lovi. A sta ako ne uspes? Ili kakav uspeh ona moze da postigne? Prvo suvise je zensko da bude top model. Mislim ima je, ono gde treba, komad deveojke, ali jebiga, ja ne provaljujem modele. Moj ukus nije svetski modni trend. Sve ove nove su kost i koza, ili imaju jato ptica u glavi, a nje mi nekako zao da bude samo ofinger i big girl model, a i volim je da se ne lazemo. Stalo mi je do nje. Eto, lepo ovde, a i reka je carobna, ali Crysta je vec osusila kosu i valja nam nazad.