Neke predrasude ili naprosto stanje stvari

Sve manje posmatram, a sve vise delujem. Ili, bolje receno, ukljucujem se. Rec je naravno o kursu koji pohadjam. Ne mogu reci da sam do sada naucio nesto da padnes na teme. Iskreno, sumnjam da mogu, bar ovde. Sve je to ipak stvar kreativnosti, imas ili nemas, a mozda je objasnjenje sasvim trivijalno. Primetio sam jednu cudnu stvar. Ameri ili ne znaju da vezu kravatu ili kupuju kosulje pogresne velicine. Prosto je pritegnu, kao uze za vesanje. Pri tome koriste onaj mali, pederski cvoric, iskrivljeni, nesimetricni trougao. A kad je olabave primecujem da im se kragna useca u vrat. Ovratnik ih drzi pridavljene. Kako drugacije objasniti cinjenicu da su gotovo svi crveni u licu. Manjak kiseonika u mozgu? I nekako su glomazni. Ako nisu debeli onda su mesnati. Americki fudbal je izgleda ovde postavio estetske kanone kako muskarac treba da izgleda. Mora da zadrigne, nabrekne, prsti kao kobasice... Duhovna sadrzina, karakter, ono sto cini muskarca i u mraku, nekako ne prati volumen tela. Nekako je previse razredjeno. Opsti utisak je bljutavost. Kao spricer u kafani skrtog gazde. Ja zaista nemam nista protiv krupnih ljudi, naprotiv, ali je moj model izgleda gradjen na iskustvu s nasim svetom. Kao da ljudska sirina nekog naseg ljudeskare prosto zahteva takvo telo, u mrsavije ne moze da stane. Na primer, pre par dana pogledah slike sa zadnjeg blogerskog skupa. Apsolutno aksijalna figura je brkonja u crnoj majici. Nekako se sve okrece oko njega. Poseduje nesto sto u Engleskoj oznacavaju kao 'imposing presence'. Covek cak ima pogled koji ukazuje da vidi dalje od trivijalnosti obicne vizuelne percepcije. Nemam pojma sta je po zanimanju, ne verujem da je slikar, mozda gresim, mozda i jeste, ali sigurno nije samo to. Slikari obicno imaju takav pogled, ali je nekako konacno usmeren (platno je ipak samo na dohvat cetkice). Anyway, mislim da znate na sta mislim. E to, da covek svojom unutrasnjoscu popuni svoje telo, to ovde nisam video.Elem, pogadjate kuda ovo vodi. Naravno na konkretnog lika ovde na kursu. Tip je lokalni, ne iz St Louisa nego iz Springfielda, stotinjak milja gore na sever. Svi ga zovu JD. Prosli petak na workshopu (prakticnom delu kursa) Holger ga greskom oslovi kao Dzedaj, umesto Dzej Di. Glasno se nasmejah, jer coveku vise pristaje ime Dzaba (Jabba the Hutt). Od kako je kurs poceo celo vreme JD se trudi da postane lider cele grupe. Mislim da je do sada jedno desetak puta pomenuo da ima MBA sa Stanforda. Kada je to prvi put naglasio, komentarisao sam: Long way to go. What do you mean by that?, obrecnuo se. Pa mislim da i Steve Ballmer ima Stanford MBA, objasnim. (Steve Ballmer je CEO Microsofta i jedanaesti na Forbes-ovoj listi najbogatijih u Americi). To mu se svidelo pa se nasmejao i pokroviteljski me potapsao po ledjima. Zacudjujuce je da on to sam nije znao. By the way, vecina amera evidentno ne kapira ironiju, slicno englezima, ali za razliku od njih ne prepoznaju ni sarkazam. Moras da budes prilicno bukvalan da bi razumeli. (Naravno, ovi sudovi su steceni na ogranicenom uzorku populacije, ogranicenom prostoru i tokom ogranicenog vremenskog perioda).Ovaj workshop iz poslovnih komunikacija vodi Annie Beth. To je nastavnica koji sam pre pomenuo kao vrednu truda. Annie Beth je svetlosmedja riba u ranim tridesetim, ali se to ne vidi na prvi pogled. Nekako imamo medjusobni click. Znam da imam prolaz kod nje od samog pocetka ali sam stvar ostavio na ringli. Sam workshop se sastoji od serije, na prvi pogled, prilicno bizarnih aktivnosti. Annie Beth to zove 'plays'. Sve se snima kamerom i posle se analizira. Podeljeni smo u timove. U mom timu smo Holger, ja i Bianca, kratko osisana smedjokosa devojka iz Chicaga. Svaki od tih 'plays' predstavlja neki izazov koji jedan tim postavlja, a ostali treba da mu odgovore. Annie Beth sve to usmerava i prakticno vodi, postavljajuci teme. Zadnji je bio kako reagovati na provokaciju. Mislim da je to zanimljivo polje za 'igranje' i nesto sto se zanemaruje u pripremi za business, a u praksi je cesto prisutno. JD se uporno trpao da njegov tim bude prvi. Covek je rodjeni bully i to onaj bez ikakve maste pa je njegov 'izazov' bio proziran do daske, prosto glupost prepisana iz klasicnog Hollywooda. Ono, kad je prezentovao celu stvar, doslo mi da trazim kesu za povracanje, jer sam odmah prepoznao kako ce sve da se odvija. Elem to je bilo ovako, nezgodno mi da pisem, prosto strava od gluposti. Neki executive dolazi na poslovni sastanak i domacin videvsi njegov auto (Mercedes u ovom slucaju, a Holger ima Mercedes, sto pokazuje JD-ov neskriven animozitet usled kompleksa nize vrednosti) komentarise: What's wrong with American cars? Kao u sali pa privali. Sad mi iz tima jedan po jedan ulazimo u workshop i on ponavlja istu igru. Posle sve gledamo na videu. Holger je bio neverovatan. Posle mi je priznao da je to namerno uradio iako je navodno bilo wrong. Jednostavno mu je poceo racionalno da objasnjava zasto je Mercedes bolji od svakog americkog automobila, covek zna znanje jer je u Nemackoj radio u auto industriji. Ono, odrzao mu bukvicu, metodicno, s blago doziranim patroniziranjem. Ali eto nije prosao, kao to nije pravi metod. I nije naravno. Pravi bi bio: Odjebi kulovcino. Bar po mojim normama. Elem Bianca se spetlja iako je hvatala na sarm, ali JD je tip kome se dize samo kad vidi sebe u ogledalu, pa nije uspela.Ja jednostavno izimprovizujem na licu mesta uz totalno neskrivenu ironiju u tonu i maniru: Americki automobili imaju samo jednu manu. Retko se kvare sto meni ne odgovara jer volim da cackam po motoru i sam popravljam kola. To mu je izbilo svu municiju iz scenarija koji je trebalo da me iznervira.Na analizi Annie Beth objasni da sam ja uspeo da odmah 'dissolve a possible conflict in a pleasant, quick and efficient manner'. To se kao zove 'Step on "Lets do some business" level'. Posle sam joj za ruckom rekao da smanji dozivljaj, ne bas tim recima, ali ono: Ne hvali me ziva bila! Posebno pred onima koje isti covek placa kao i mene. E i to je kao problem. Cela ideja je da ako ona istakne nekoga to pozitivno utice na grupu u smislu da svako hoce da bude kao taj koji je uspesan. Znas sta Annie Beth, to mi izgleda prilicno idealisticki. Osim toga treba mnogo da bi neko bio ja. Iako sam to izvalio s namernom arogancijom to je nije odbilo, naprotiv. Konverzacija posle toga bila je zanimljiva, ne zbog onog sto smo pricali, nego zbog onog sto smo prikrivali pricom. Vanjska prica je bez konteksta potpuno neprozirna, pa je nema smisla prepricavati, a sustinska, neizrecena prica je ova. Ona: Zelim da se kresnem s tobom, ali da izgleda tako kao da si stvarno zainteresovan za mene, a ne zbog toga sto ti ja drzim workshop. A i zato sto je tvoja riba mladja od mene, sofisticiranija i vestija u power games od mene pa je na zadnjem partiju bila u centru paznje, a iako ne radi u nasoj kompaniji direktorica je celo vreme bila u njenom drustvu i ti si dobio gomilu poena samo zbog nje.Ja: Kresnuo bih te samo zbog toga sto mi drzis workshop jer me zanima da li bi i onda bila toliko sigurna da ovi 'plays' o kojima samouvereno tupis celo vreme imaju ikakvu prakticnu vrednost i smisao. A i zato da te uverim da ne radim na poene, pa i ti mozes da zaboravis na svoje, jer bi te to verovatno vise otkocilo, nego bespotrebna konkurencija s Crystom.E sad ovo je moja verzija, izmedju redova. Kako izgleda njena, djavo zna. Ipak vidljivi rezultat ove dve paralene storije, definitivno je od prakticne vrednosti. Njena prijateljica Janet je neka vrsta party konsultanta, pa ce njih dve veceras da navrate kod mene, pogledaju moj garden i apartman i sve sto sam kupio i daju mi savet sta mi jos treba za sutrasnji party koji organizujem za kolege i neke iz upper ranks. Posle cu da ih izvedem negde.
O losim stvarima jos nisam zavrsio, ali obecavam da cu pisati i o dobrim stvarima. A sad imam jos samo 15-ak minuta do pocetka nastave pa za sada postiram samo ovo.
Napomena: Slika gore, je poprilicno van konteksta, ali ima vremena. Prvo tekst, a posle kontekst.