Millicent

Millicent nije obicna sekretarica ili personal assistant. Njena sluzbena titula je Executive secretary. Prosto sam imao srecu da je dobijem jer je lik s kojim je prethodno radila napustio firmu i poceo vlastiti business. Ona je verovatno jedina zena u kompaniji koja ponekad dolazi na posao u pantalonama. Neka njena davno zasluzena privilegija. Osim toga ona je glavna kad intervjuisu kandidatkinje za sekretarice i slicno. Millicent je veliki skeptik i nikad ne pokazuje uobicajeni, gotovo ritualni, lazni entuzijazam, toliko dosadan, proziran, ali i prisutan u poslu. Njen izraz i manir je otvoreno ironican i bio sam par puta svedok kako rastura one koji se prave pametni. Mog prvog dana na poslu u New Yorku nisam je video. Imala je slobodan dan ili tako nesto. Sutradan sam dosao ranije, bojeci se da ne zakasnim. Uobicajena paranoja prvih dana, tako da sam bio u kancelariji kad je ona dosla. Ustanem i podjem prema njoj, pruzim ruku da se rukujemo. Ona mi prihvati ruku i dok sam ja biflao: Hi, I am Gile, I am supposed to work with you, gledala me takvim pogledom da sam zavrsio recenicu cerekajuci se od uva do uva. Posle mi je rekla da je tada zakljucila da nisam 'a pompous prick', posto je mislila da neko koga je boss regrutovao na golf terenu, pa jos u Britaniji, sigurno mora biti takav.Millicent ima retku osobinu, zapravo nesto gotovo nepoznato u anglosaksonskom poslovnom svetu, sposobnost sinteze, krajnje racionalan i metodican pristup novom poslu ili zadatku. Zena odmah vidi 'big picture', u svemu. Trebalo bi grdno pisanje da opisem koliko mi je kvalitetnih saveta dala, prakticki o svemu sto mi je bilo nepoznato. Otkako sam ovde u St Louisu nasa komunikacija je uglavnom preko kompanijinog bizlinka. To je kompjuterski sistem kojim komuniciramo svaki dan. Ujutro kad dodjem na posao samo kliknem na desktop i odmah vidim dnevni raspored. Sat vremena vremenske razlike. Ako je stavka na listi crvena to znaci da ima napomena ili veza za neku drugu. Millicent je 'health food' fanatik, cesto nadjem poruke da ne kupujem neku hranu jer ima previse aditiva ili hrana tog proizvodjaca je dobila nisku ocenu nekog nezavisnog tela koje brine o interesima potrosaca. Poslala mi je masu skeniranih slika ambalaze hrane koja je provereno dobra i zdrava, rezervisala karte Crysti kad je dolazila kod mene, cak i danasnje, jer Crysta stize veceras. Pogledavsi savete koje ste mi poslali na moje pitanje sta da joj kupim za rodjendan, odlucio sam da poslusam Emmu i Freyu, znaci nesto trajno u funkciji onoga u cemu Millicent uziva. Juce posle posla skocim s Annie Beth do Down Towna, zapravo sam se ogrebao za lift jer je dosla kolima, ali nije imala preca posla pa smo bazali okolo. Naletimo na jednu galerijicu i onako blejim po eksponatima, nadajuci se da cu negde videti nesto za Millicent. Riba iz galerije mi hvali nekog Bila Vejna ako se dobro secam, kao lokalni tip, ugledan i slicno. Pogledam slike i ono, trazis kesu da rignes. Lik natrackao akrilik na podlogu, opalio par airbrush linija onako zvezdasto, kicasto, jos samo tufne fale i onda strcno emulziju, preslikao sa slajda fotografije nekih igraca americkog fudbala i baseballa i uradio ostatak cetkicom. Upitam posto je, prosto da imam zbog cega da se ljutim. 1500 dolara! Mislim, 'oces i blizance da mi rodis i od'ranis do vojske za tu lovu.A ostatak ponude je jos gori. Neki Litvanski slikar, satro stroga figuracija, razmazao neko cilimce po platnu, a cilimce na prozoru i neke tamo rode lete. Koji ce mu moj cilimce na prozoru? Ko normalan drzi cilimce na prozoru? Elem, cilimce jeftinije, dolara 950. Izadjem bez pozdrava, a Annie Beth: Sta bi, sto si ljut? Ma nisam ljut nego ne pazarim gde je prodavacica naoruzana. Kako to mislis naoruzana, pa ja nisam nista videla? Ma kazem ti ima sakriven pistolj sto posto. Kako bi inace ista utrapila musterijama ako ih ne prisiljava oruzjem, ali si je ti uplasila jer imas vece sise od nje. Tu se Annie Beth nasmeje, a ja je budala poljubim, tj onako cmoknem, leteci. A nisam hteo, nemam pojma zasto sam to uradio. Onda se odvezemo dole malo na jug u neki Meksicki restoran, gde se nazderem nekog ljutog mesa i jos ljuce salate. Posle kaze ajmo kod mene u komsiluk ima jedan bar gde nekad naletim. Ajde rekoh i stignemo ti tamo, a ono bar se zove One night stand. E tu mi nesto bilo frka, jebiga komplikacija. Ona naruci mali bourbon i vodu, a ja udarim po tom bourbonu i propisno se olesim. Znam zasto sam se olesio, ali mi bilo nezgodno, dok i ona nije pocela narucivati i sljokati. Cini mi se da je ukapirala, ali nisam siguran. Ko zna? Mozda nije sudjeno. Ili su prosto to bile dve pijane glave. Rastadosmo se taksijima, jer nije smela da vozi onako nacvrcana. Jutros vidim, nema je. A sad valja i nesto uraditi. Lunch break je zavrsen.