09 October 2005

Rants and Raves, a ima i nešto što volim


Danas sam proveo dan gluvareci po St Louis-u. Ne u nameri da upoznam grad nego da izvidim kuda se najlakse stize do bitnih shopping mesta. Sta uopste coveku treba u stranom gradu? Prvo, neki servis za pranje i peglanje kosulja, frizer, apoteka, neko mesto da jedes u bilo koje doba dana ili noci. Treba ti shirtmaker, i obucar, naravno, ali to zahteva vise probiranja.
Dakle, danas sam naoruzan spiskom prodavnica pica krenuo da kupim par boca whisky-ja. Ono sto je u Britaniji 'off licence' ovde je 'liquor store', s tim da je ovdasnji zakon stroziji u pogledu trgovine alkoholnim picima. Veceras sam pozvan u goste, na party, u kucu direktorice naseg centra. Bice i neke lokalne face iz firme i regionalni manager. Po ovdasnjoj etikeciji nije obavezno da nesto poneses, ali ja sam u tim stvarima staromodan, gotovo do opsesije. Crysta mi je jutros tekstirala s Laguardie vreme dolaska tek nekoliko minuta pre polaska pa sam joj na brzinu odgovorio gde je stan i kako da udje u njega. Ovo gde stanujem je tzv. protected community sto podrazumeva naoruzanu strazu i tipa na recepciji. Covek u pitanju je utovljen deda po imenu Bob. Covek ima mafijasku facu, ali je cistokrvni domorodac Missourija i pao je na ono Sir. Elem ostavio sam mu kljuceve i objasnio da ce tu doci young lady i da joj da kljuceve i propusti je u stan. Na pitanje kako ce je prepoznati odgovorio sam: She is a best piece of ass this side of Mississippi, sto ga je zbunilo (to je verovatno istina, ali covek nema smisla za humor), pa sam mu tutnuo i $5.00. Krenuo sam u grad i dobro se nahodao i promenio prevoza. Taksisti su u ovakvim prilikama potpuno beskorisni. Podrazumevaju da si alkos i odvezu te do prve prcvarnice. U nekoliko radnji gde sam pitao za whisky koji trazim, nisu bili ni od kakve pomoci. Cak sam ispao budala pitajuci par ljudi na ulici, koji su na prvi pogled izgledali kao gospoda, ali su reakcije bile bljak. Da samo vidite te slavodobitne face, kao da sam ih pitao za drug dealera. Naposletku popricam s dve starije gospodje u Starbucksu i zene mi lepo objasne gde se moze kupiti pravi Scotch whiskey. Covek u radnji mi je objasnio da je to jedino mesto u celom St Louisu koje ima najbolji izbor single malt whiskeya i stvarno imao je ono sto sam trazio. Cragganmore i Dalwhinnie, iako je ovog drugog imao samo jednu flasu. Naravno tajna je u poreklu, covek je poreklom iz Skotske i zna znanje. Za Crystu sam kupio sampanjac.
Na povratku me Bob, ne znam kako srdacno docekao. Ocito se slaze s mojim opisom Cryste. Ima jedna stvar koju kod Cryste obozavam. Ono kako se ona lepo obraduje svakom susretu sa mnom. Tu je na majku koja je jedna izvanredna zena u svakom smislu.
Naravno Crysta je dovukla ogromnu kofercinu na tockovima. Jednom pre sam joj objasnio da postoji nesto sto se zove vremenska prognoza i da na osnovu te informacije s 90% tacnosti mozes pogoditi sta da obuces, ali to kod nje ne pomaze. Kuckajuci ovaj post moram da primetim da nema nista lepse kad sedis u stanu, a zena u kuci peva.

No comments: