Šta je to brat

Severoistocno od Rjazanja prostiru se stoletne sume. Skroz od istocnih granica Moskovske oblasti, pa ispod Vladimira do Novgoroda ka istoku, pa dole opet ka jugozapadu do Muroma. E to je jebena Rusija, ona mracna i opora. Nekad je to bilo potpuno neprohodno, prasume, a od vremena prvih Romanova tamo su se carevici lovu ucili. A posle komusti isekli, napravili krpu do zakrpe. Al' opet izraslo, Rusija se neda. I mom caletu jednom pade na pamet da tu kampujemo i lovimo. A sto? Djavo zna. Cale tek prodao Zigulija, zvali smo ga serpica jer je bio plav, samo mu jos bele tufnice falile. I naravno otisao da kupuje auto. A meni nije rekao. Aleksandra tada bila trudna i znali smo da nosi blizance, a u Zigulija ne mozes strpati trudnu zenu. I dok je bila trudna, stalno je izgledala zamisljena i negde zagledana, po vazdan zuri na prozoru, dok cale ne dodje s posla. Onda imala potrebu da mesi. Svaki dan hleb pece, ili samo bulocke. Jednom sam je uhvatio kako jede testo. Kako se za nesto uhvatis u kujni, a ono brasnjavo, zagrli caleta kad dodje s posla, a brasno mu na kaputu. Ma bila zena negde u skaski, van obicnog prostora. A taj dan mesila nesto i skoci: Evo ga Kolja. Ja na prozor, a ono cale izlazi iz najruznije moguce Volge. Volga boje govneta, da izvinite. Ja strcim dole, ne mogu ocima da verujem. A cale se smeje: Sta kazes, kakva je? Pa cale koji ti je kurac, gde nadje ovu boju. Ma sta me briga, ne vidi se rdja. Kupio od nekog oficira. Naravno samo su jos falili prelivi sivomaslinaste pa da izgleda kao vojni Gaz u Avganistanu. Straoba.

A mi bas cekali moga brata, njegova prva poseta. Bilo me je nekako stid da nas ovakve nadje. Posle razvoda on i sestra ostali s kevom, a ja i cale ovde. Keva nas je zvala pustahije, a i cela familija. Ziveli smo tada kod Izmailovskog parka u Samarskoj. Sad je to sve sruseno, napravili trzni centar i crkvu. A zgrada je bila odvratna. Znate one televizorke u bloku 28, sa onim odvratnim betonskim okvirima oko prozora. E takva je ova zgrada bila, ali jos ruznija, jer su isti takvi okviri, ali ogromni bili oko celih stanova, a jos okrugli, pa sve izgleda kao na bok okrenuta divovska siva lego kocka. I jos ovo auto govnjive boje. Mislim lepo cemo se predstaviti. Al' eto, racunam, gostoprimstvom cemo se izvaditi. A bata dosao skockan, ko devojka. Svetlo smedja kozna jakna, kozne cipele, italijanske. Keva se potrosila, vidi se. Treca generacija Beogradjana, ne daju se oni lako. Cale cool, boli ga uvo, sve je to njegovo, a ja se uzvrpoljio, sve hocu nesto da se kurcim. Kao vidi bre gde mi zivimo, koji smo carevi. Rucamo. Ja posrkao supu, pa navalio na piroske, zalivam pivom pa podrignem, a bata me pogleda, nekim nadmenim izrazom. A cale seljak, zdere glavicu luka, onako k'o jabuku, hrsce pa samo u njega gleda. Seli posle u sobu, pijemo caj i jedemo neke Aleksandine sibirske kolace. To zovu cernokovnije, masno bre, izgleda kao nagoreo hleb, a'l dobro upija pice. Tek ce ti bata: Pa imate i kolor televizor. Ja popizdeo. Cale ga zgrabi za glavu pa ga poljubi u celo. Kako si lep picka ti materina, kao da te nisam ja pravio. Stvarno sam hteo da bljucnem. Cak ga i Aleksandra pomilovala, s onim trudnickim, narkomanskim pogledom.

Sutradan cale uzeo odmor, pa ga on i Aleksandra vodali po muzejima. Ja nesto srao, kao nisam raspolozen. Kad su dosli, cale mene u sobu, zatvorio vrata. Slusaj bre magarce, evo ti lova, pruzi mi smotak, nov, jos mirisu rublje, izvedi brata negde. Dobro, a'l da mi das one cipele iz akademije. Dobro uzmi i cuvaj brata. Isto sranje, vazda je bilo cuvaj, brata, ili ono kako bre mazgove opet kec iz matematike, kako bata moze. Citav moj Beogradski zivot bio je ispunjen prekorima. Uvek sam se ja potukao, uvek sam ja porodicu obrukao, uvek sam se ja za ruckom uflekao. Ja dobio triper. Mene milicija dovodila kuci. Zbog mene se cale tukao pred kucom kad se Ciga Karanovic derao: Nikola uskopicu ti tog manijaka samo ga jos jednom vidim ispod prozora.

I tako, izasli mi. Gde cemo? Kod Zahe cerkeza. Moja bagra, iz kraja. To nekad bio fiskulturni dom, a gazda Zaha kupio i namestio, bio ozenjen cerkeskinjom, braca kod nje krili lovu, bili gangsteri. I pobije ih Omon na pijaci jer su potezali na njih i njoj sva lova ostane, a ona umrla na porodu. Zaha dobar covek, bolovao od bubrega. Elem udjemo mi, nisam ja seljak, dao bratu pola love. A ono pickice bre, sevaju, Grisha hazjajin. Djina, Olja, Ljuda popova. Nije joj otecestvo bilo popova, nego stvarno cale joj bio pop. A najvise sam se lozio na nju i bila moja riba. Ma Rusija, nikad ne znas sta ce te snaci. Bila onako sva nabubrela, a kosa! Svaka dlaka debela kao palidrvce, zbun na glavi, i vazda u haljinama, a mirise kao leti ispred crkve. Al' kurac, sve se sjatile oko moga bate, pa i Ljuda. Ja, jucerasnja vest. Ono, opkolile pa rasturaju, Tamanska divizija. Ja stao s ekipom pa pricamo, bez veze. Ko, gde, sta, trosimo vreme. Otisli klinci, izasla muzika, plese se. Ja seo s drugarima, pijemo. Ovi jaci oterali picke na spavanje, mudrujemo. Muzika pravi pauzu, bata i Ljuda za sto. Ona polegla po njemu. Bata zavrce pice, svak ga bre razume, naprasni Srbi. Iskocio kao orao, nadgleda. Dizu ovi moji case, hazjajinska je, loce se. Tapsu ga u prolazu. A ja, onako u letu, pogledam Ljudu i ona mi uzvrati pogled, brz, a pun. I tumacim taj pogled, a znam sta znaci. Taj delic sekunde mi govori vise nego sve sto smo proveli zajedno. Zaludu je sve. Nista vise nije tu. Ljuda stanuje ovde i sada, obasjava mog batu, mami ga i omeksava, lovi ga i drzi, cvrsto, kako sam Ruskinje znaju. I ne znaci vise nista to sto sam joj prvi mesio sise. Sise kojima ne treba nista, nikakav parfem ili mleko za kozu, da se odvojis, da odlebdis, visoko iznad ovog sveta koji nema smisla, koji je pun suvisnih stvari, koji je suv i tanak, nedostojan strasti, neblagosloven. I nema veze to sto mi se jednom predala, i nema veze sto sam joj zacudjen skidao gace, sivene, jer joj je majka staroverka, a ni otac joj ne zna. Ona je izabrala, ona me proziva, letimicnim pogledom, jer me zna, jer je zensko, jer je to nasledila, kroz bezbroj neprekinutih generacija, beloputih Ruskih zena, zenscina. Jer je sigurna da me je njena nevinost svezala i obavezala, jer me cita od pocetka do kraja. I ja progutam taj gorak a sladak med Ruske zenskosti, nema druge, neprilicno je, nije muski. U prolazu joj tutnem kljuc Sergejovog stana dok izlazim.

Ujutro se spremamo i pakujemo stvari u govnjivu Volgu. A cale nesto oseca i svako malo me zagrli. Jebem ti, kako je to metafizicno biti otac. Vozimo se ceo dan do Rjazanja. Ova Volga vuce neverovatno. Uz reku posle do Muroma i gore u sumu. Spavanje u novopecenim motelima, pregradjenim od domova komunistickih egzibicija. Sipcimo uz brdo na severu Muroma. Snadje nas neka opaka kisa. Kao da nije leto, a cale samo vodi, gore i gore i gore. I kad se napuste Muromske njive, kad se cernozem nahvata na cipelama, po nekim iznenadnim rupama u beskrajnoj sumi, iskrsnu zaboravljena sela. A svi su oni seljani glomazni, domacini i domacice, njihova deca su zdrava i gruba, njihove kceri pevaju zvonko i kad se oprostis od njih nesto u tebi place i jeci i hoce da se vrati. A ti sibas uz brdo jer si muscina, jer si ohotnik.

A tamo su sume koje pamte, panjevi iseceni u frci gonjenoj oruzjem komesara, nekad davno. Hladno je i kad si u sred Ruskog leta. Dao sam bati moju ushanku, a ja nabio kapu koju smo kupili u zadnjem selu koje smo prosli. Spavamo pod satorom, nas bradati otac beslovesno hrce. A ujutro zveramo s puskama po najruskijoj mogucoj gori. Cale ubi svinju. Prvim metkom. Jebote kako je oznojen i ponosan, kurcevit patrijarh, dok se mi smrzavamo, Ja i bata nosimo sacmarice. Izh 27. Bata se penje na jedan panj, sav zelen od mahovine. Hoce da fotografise lovinu. Okliznu se i pade, njegova puska opali. Kao da sam video da ga ubi. Skacem do njega. Skidam mu usanku, a on trese glavom. Nije mu nista. A ja, bio i prosao. Cale je skocio ali se sapleo. Ljubim mog brata, suze mi liju, a cale se iskobelja pa nas zagrli. To je moj brat, krv moje krvi, isto meso. Cale i ja se isplakasmo, a on nas gleda zacudjen. Eto, u toj sumi nesto nam dade da budemo ljudi, svoji, jedno, i da to osetimo.

A moj bata dolazi prekosutra kod mene u St Louis. On i njegova devojka Adriana, Italijanka.