Dmitrij Scitin je bio baraba. Ne secam se vise ko je provalio da mu je nadimak Dudesha. Ispocetka se ljutio jer se predstavljao kao "Dik", znao i da osamari ponekog klinca koji ga tako zovne, a posle se pripitomio, odomacio se. Imao je tu negde oko 30 godina i kad je dosao kod nas u Samarsku, ziveo je u "invalidskom" bloku, na prizemlju kod dede Karpuhova, ivalida iz prvog svetskog rata koji je pricao da je bio posilni kod generala Judenica, ali je svako znao da laze. Takvi se valjda privlace, jer je Dudesha bio najveci lazov u kraju. Prema svakom koga upozna bio je u pocetku nepoverljiv, a mene je izgotivio kad je cuo da sam iz Beograda. Radio je nekad u Moskovskom hotelu Beograd kod Arbata, navodno kao konobar, a ovde u Ismailovu u Alfi. Mislili smo da je bio pomocni radnik u kuhinji jer je jednom vidjen kako utovara vrece kupusa u hotelski kombi, ali mu to niko nije nabijao na nos. Bilo je daleko zanimljivije slusati kako laze. Njegove lagarije su pokrivale citav bivsi SSSR, a i po neku susednu zemlju. Pricao je da je iz Kazanja, poreklom iz bojarske familije, ali je otsecao reci kao Holmogorci. Pocne prica o vojsci, a on o Avganistanu. Kao bio on u specnazu i tamanio dusmane ko zeceve. Spomenes religiju, a on bio isposnik na Kamcatki, sluzio nekog starca cudotvorca, kod koga tajno Patrijarh sve Rusije leti vojnim avionom na ispoved, a starac kad moli pokajnicu u tundri, beli medvedi stanu pa se krste. Pomorce je narocito mrzio, kad vidi pomorskog oficira uvek govorio evo ga mucitelj. Znao je finski, ali je to krio. Ja ga jednom vidim na Ismailovskoj pijaci. Prodavao neke kradene samovare turistima. Privucem se ja iza njega da cujem kako laze musterije, a ono dodjose dve Finkinje, a Dudesha prica sa njima naveliko, cak i neke sale pripoveda. Dosele u to doba dve kurve, Ukrajinke u susednu zgradu, iznajmile sobu kod jedne babe kondukterke. Dudesha se nalozio da ih kresne, a da ne plati i to najavio svima. E kad se o zenama radi tu je bio totalno provaljen. Jednom ispricao da je kresnuo dve Nemice, majku i kcerku. Mi sedeli na stepenicama pred starim rukometnim igralistem Zarje i pili neki samagon, pa totalno obamrli i utrnuli, ne reagujemo. Da, ali su obe bile device! Tu nastane takva smejurija da smo se onako pijani stumbali niz one stepenice, nacisto se polomimo.
Pa dobro Dudesha kako ces to da izvedes, pitamo ga mi za kurve. Ma vi ste hlopci, mladunci, ne znate kako to pravi muskarac radi. Pa dobro Dudesha nauci nas, podbadamo ga. Slusaj ovamo, samo ovo cu da vam kazem, zena je kao trgovina. Za sta god se uhvatis, moras da platis, ali tajna je u tome da nesto dobijes ispod cene, ako se trgovac nada vecem profitu. Sad se neko od nas nasao pametan pa ponudi opkladu, a mi svi za lovu pa na kamaru. Dudesha prihvatio. Ispovrne i on jednaku sumu. I krene Dudesha u akciju. Primeti da jedna uvek prva izlazi iz kuce, a prva se i vraca. Ode jedne subote kad je ova izasla pa drugoj na vrata. Kao ostao bez secera. Elem to vece kaze nama da je ovu smuvao i da je vodi u Kareliju. Mi svi normalno, to vece u Kareliju, kad ono Dudesha sedi s njom u basti. Vecera i polovka Percovke. Zavrse oni to pa zovu konobara, a mi izdreljili. Stvarno, ona plati. Mi za njima po mraku, odose kod nje kuci. Sutra on nama najavi da veceras vodi drugu. A gde ces? Pa na isto mesto. Mi opet tamo i isti sablon. I ova riba plati pa sa Dudeshom u sobu. Sutradan dosao Dudesha pa trazi lovu od Vitje koji je cuvao polog. E stani Dudesha, mi se pobunimo, otkud mi znamo da si ti njih kresnuo na kvarnjaka? Dobro, sutra ujutro izadjite pa cete videti. Bila nedelja, kurve dugo spavaju, a Dudesha negde oko keca posalje malog Pavku njima dvema na vrata. Kaze, reci im pozdravio ih Dik, konobar iz hotel Alfe. Mi se nacecili u dvoristu, ode Pavka, kad umalo njih dve na prozor. Psuju, jebu, grebu, proklinju, a mi umiremo od smeha. Pa u cemu je trik Dudesha? Ma nista, rekao sam im da sam sef recepcije u Alfi i da cu im izdati stalne ulaznice za nocni klub.
Tako mi naucimo da je najbolji prijatelj svake kurve sef hotelske recepcije i izgubimo lovu na opkladi. Cak smo saznali da je Dudesha stvarno bio konobar u Alfi i da je utovarao kupus po kazni jer je jednom pijan dosao na posao. Ubrzo je nestao iz Ismailova. Kad sam diplomirao saznam da je otisao u Nemacku, ozenio se i da tamo ima restoran. Ponekad se upitam koga je ozenio. Mozda onu majku devicu?
Juce potrosim vece u kupovini. Par organic food radnji, med, orasi, suvo voce i slicno. Naletim slucajno kod Glennon heliporta na jednu radnju koja prodaje custom furniture (namestaj po narudzbi). Ne bih se ni okrenuo, nego me zgrada, Viktorijanska gradnja, podseti na slicnu radnju kod Londonske Holland Park Avenue. Udjem onako da razgledam, kad unutra neki ambiciozan tip, cene strava. Nadignem nos pa ga upitam gde rade. Ako gospodin izvoli, ovde je studio. Ne laze, radi se u ogromnoj radionici u produzetku. Stvarno prave tu, par pseudominimalistickih kompozicija, ali mi zapne oko za jedan drveni stub, umotan u neku rebrastu hartiju i kao zaboravljen. Ovaj dasa je ocito prosao neki bihejvioristicki kurs za trgovce jer stalno drelji u oci, sto me regularno nervira, ali kao familijaran sa doticnom skolom iskoristim to u svoju korist. "Zainteresujem se" za neki sto, kojih desetak metara dug, totalno neupotrebljiv za standardne prostorije i lik se upeca. Pitam ga za stolice i pokaze mi par primeraka razlicitih dizajna koji pasuju uz sto. Moram priznati da je kvalitet rada na izuzetno visokom nivou. Svi spojevi su uradjeni na 'lastin rep', a sedista su rukom glacana, asfericno. Cela kolekcija, zavisno od izbora stolica ide od 14.000 do 18.000 dolara. Pocnem da ga davim s tehnikalijama i lik zariba na lakovima, jer ploca ovog stola je vec uradjena u teskoj polituri, sintetickoj. Ima li ista u polumat finishu? Nema, ali ako navratim tokom nedelje bice. Pa znate sta, definitivno sam zaintersovan za ovu konfiguraciju, izblefiram ga pokazujuci na uzorak najskuplje stolice, ali moram da proverim dimenzije sobe. A sta vam je ovo, upitam ga za ovaj stub. A to, to je neki stari sampler. Hm, izgleda neupotrebljivo, ali moze za nesto posluzi. Ma da to je zalutalo ovde, inace je finisirano smolom pod pritiskom pa zapeceno rafiniranim lakom. Sta znam, mozda da ponesem ovo veceras, mogu da ga strpam u auto, a kad tacno ocekujete da mogu doci da pogledam ovaj polumat? Pa dodjite u utorak. Navalim da mi da vizitku i pokupim ovaj stub i nazad u radnju. Ok, ovo cu da ubacim u auto, nego, koliko ce me ovo kostati? Pa nije u katalogu, ovaj pocne da vrda. Slusaj imam ovde nesto gotovine, necu da uzimam na karticu, svakako cu sto i stolice da registrujem na tax exemption, a ovo cu da ponesem sada. Lik se premislja, a ja napravim neku nestrpljivu facu. Pa za vas u ovom slucaju 60 dolara. Ok, dam mu lovu, ocekujte me onda u utorak. Ubacim onaj stub u auto. Objektivno vredi najmanje 250 dolara. Sampler je uzorak, "reklamni" komad na kojem se testiraju mogucnosti masine ili majstora koji pravi namestaj. Ovaj je rucni rad iz kasnih cetrdesetih, naknadno finisiran i izgleda kao otprilike metar dug i dvadesetak santimetara debeo jonski stub. Detalji su prosto neverovatni, a izradjen je od velikog cedrovog cvora. U bilo kakvom stanu mora da ima neku namenu. Tek kad sam ga stavio u kola i krenuo kuci ukapiram da sam primenio Dudeshin nacin. Otud i inspiracija za celi post.
Sad je vec vreme da se spremam. Ocekuje me moj prvi komsijski rostilj.
No comments:
Post a Comment