Opremljen sam neophodnim informacijama pa se vozimo par ulica dalje. H-ov prijatelj je vec telefonom ugovorio dva appointmenta. Verovali ili ne ali obe ove kuce koje posecujemo imaju 'modele'. U jednoj je to sekretarica na cijoj ruci razgledamo primerke. Za svaki oblik kamena postoje razliciti prstenovi, neki pogodni za manji ili veci kamen, a neki narocito oblikovani da omoguce najbolji sjaj. Cena je veoma rastegljiva i zavisi ne samo od velicine i oblika, vec i od boje, cistoce i reza koji obezbedjuje najoptimalniji prelom svetla. Residual value je naravno stabilna, ali u ovom slucaju prodavci operisu i izrazom emergency value, cena koja se moze postici ako hitno treba da prodas prsten. Nakon posete drugoj radnji vratili smo se u prvu gde sam zakljucio pazar. Svaki kamen ima svoj serifikat za koji se posebno placa i nosi jedinstven elektronski otisak koji se moze proveriti kod ovlastenog draguljara. Kupio sam i odgovarajuci 'bracni' prsten, veru ili burmu. Neuporedivo je jeftinija. Devojke, izvucite pouku, udaja na brzini se ne isplati. Let the fucker pay the full price and fry for another six months! Parola je naravno simbolicna, device vise ne stanuju ovde. Interesantno je da cak postoji i klauzula u insurance policy u slucaju ako se mlada udeblja od veridbe do svadbe.
Pozivam H. na rucak, ali ga pitam za dobro mesto, njegov vozac nas odveze u jedan miran restoran s Evropskom kuhinjom. Pokusavam da nazoven Crystu par puta. Bezuspesno. Na kraju mi pridje konobar i objasni da je mesto cellphone blind spot. Izlazim na ulicu i dok joj govorim gde da nas nadje H. izadje za mnom. Trazi da on razgovara s Crystom. Dajem mu telefon ali on mi kaze da se vratim i trazi malo privatnosti. Vratim se za sto prilicno zacudjen. H. se vraca i ne objasnjava mi o cemu se radi. Pricamo o kupovini prstena i on se interesuje kako da nisam vidno reagovao ni na jedan sales pitch. Objasnjavam mu da je to nesto nasledjeno, a onda se malo zapetljam. Tesko je objasniti ono sto sam jos kao dete pokupio od mog dede kad smo zajedno posecivali pijace. Deda je mrzio navalentne prodavace i uvek kupovao od onih koji ne vuku za rukav. Sta ima da hvale robu, ako valja prodace se, bila je dedina potrosacka filozofija. Pa dobro George kako onda ti radis, kako ti isporucis svoj sales pitch? Pa ja ga i ne koristim, kazem mu iskreno. Koristim metod koji sam naucio u Engleskoj. Moras navesti musteriju da ga sam kaze, da ga postane svestan. Ubrzo dodje i Crysta i pridruzi nam se. Nece belo vino. Sta je to? Pa necu, vozim. H. objasni zasto. Pozvala vas je moja kcer u posetu, jutros sam pomenuo da ste u New Yorku. Melanie, njegovu kcer i zeta Johna upoznao sam u Skotskoj. Izuzetno pristojan svet i nekako tihi i pazljivi. Netipican Americki par. Zavrsavamo rucak i oprastamo se. Zahvaljujem mu se. Malo mi je nelagodno, ali opet sam zadovoljan jer mi je omogucio da sve zavrsim za par sati. My pleasure George, have a nice weekend you two. Na parkingu me Crysta pita: Je li lep? Pa naravno da je lep videla si ga vec toliko puta. Smeje se. Don't get dirty on me now.
Smenjujemo se za volanom. Ona prvo, pa ja celim highwayom 87, pa opet ona. Cetiri sata voznje gore na sever prema Kanadi. Stizemo u Veronu, koja je u stvari vece selo i jedva pronadjemo njihovu kucu. Oni rade u Syracusi, mestu pola sata na zapad, a ovde imaju zive vec dvadeset godina. Melanie i John su nas jako srdacno docekali. John se cudi kako to da se nisam udebljao u Americi. Melanie je odusevljena Crystom, pa mi namiguje dobronamerno. Raskomotimo se u salonu. To je ogroman prostor s pravom vatrom u kaminu, kombinacija kamena i drveta a na zidovima slike trkacih konja i nekoliko Johnovih lovackih trofeja. Cela kuca je Johnovih ruku delo, oboje su arhitekti, ali Melanie se bavi niskogradnjom. Buduci da sam od skora posednik lepog komada zemlje zanimaju me Johnove ideje kako treba da izgleda dobra porodicna kuca. Rusija je hladna, ali i ovo mesto ne moze se pohvaliti bas blagom klimom. Pokazuje mi neke svoje radove. Najvise mi se svidela kuca koju je radio u Austriji. Interesantan metod podnog grejanja uz pomoc solarnih panela na krovu. Popijemo par pica, a onda podjemo s njima do Turning Stone. To je nesto kao odmaraliste s banjom, par hotela, kockarnicom i jos kojekakvim atrakcijama. Odemo do kasina. Prilicno neformalno mesto, kocka je za Amerikance sasvim prihvatljiva zabava. Citavo ovo mesto je vlasnistvo indijanskog plemena Oneida. Nikad nisam cuo za njih. Ocito neko preduzetno pleme. Mora da nikad nisu ratovali. Taman sednemo u neki bar a Crysta skoro zavristi. Sta je sad? Pa tu je veceras koncert Gretchen Wilson. Gretchen who? To je sada velika zvezda country and western muzike. Redneck woman! Zao mi je nikad nisam cuo za nju, a sumnjam da ima karata. Crysta je razocarana, ali John uskace, to nije problem. Odlazi negde. Melanie objasnjava da je John projektovao kucu jednog od top brass likova iz kasina. John se vraca s tipom u kaubojskom sesiru. Upoznajemo se kratko i on nam ostavlja karte. Cudno se osecam, prvi put na koncertu narodnjaka. Sve treba probati. Sala je puna sveta. Daleko vise je zenske publike. Vecina u kaubojskoj odeci. Kupujem Crysti baseball kapu s GW na celu. Imamo ekskluzivna mesta u trecem redu. Ne znam sta da ocekujem, a kad se grupa pojavila na sceni nastade uzasno vristanje. Gretchen je mala zena tridesetih godina. Ima prilicno uske kukove, ali hoda veoma seksi.
Kad se obratila publici tek onda nastade histerija. Ona ima prijatan glas i peva razumljivo, ali je kontakt koji ima s publikom nesto sto nikad nisam video. Jednostavno obucena u jeans, cizme i top, svira gitaru i peva nekako iskreno i od srca, kao da peva na kucnoj zabavi. Sve, apsolutno sve zene u publici, pa i Crysta i Melanie pevaju sa njom. Kad je pocela 'Redneck woman' osetio sam kako me zvuk hiljadu zenskih glasova prosto probio. Do kraja koncerta prestajali smo cupkajuci i urlajuci. Kakva katarza zenske publike. Ona je cak rodjena blizu St Louisa u mestu Pocahontas i verovatno je jedina country pevaljka koju obozavaju zene iz svih klasa. Posle koncerta nastupali su isto neki country likovi, ali nam se nije ostajalo. Odmah sam kupio njene CD-ijeve, neke t-shirts za Crystu i mene. Odemo s koncerta dobro raspolozeni i zagrejani u jedan restoran na drugom kraju Verone. Otvoren kamin i fenomenalna klopa. Navalimo na klopu i pivo i provedemo super vece. Kao da smo bili s vrsnjacima. Divno je videti jedan par koji je tako lepo proveo vise od dvadeset godina u braku. Jos uvek sposobni da se smeju jedno drugom i uzivaju u drustvu. Verujem da cemo Crysta i ja biti takvi. Verona ima predivan vazduh. Prvi put sam u Americi uzivao u mirisu prirode tako slasno. Mirise nekako kao Kopaonik. Legli smo kasno iza ponoci, u sobi na spratu. Dve case i flasa porta na stolicu i kamin s otvorenom vatrom. A kad pod svetlom vatre pogledas igre senki na kozi svoje devojke, neka magija ljubavi koju delimo s neandertalcima probudi sve ono zbog cega se vredilo roditi.
No comments:
Post a Comment