Birtija na Place d'Armes

Kod ulicnog prodavca kupujem kesu usoljenog kikirija. Obilazim kioske u potrazi za Britanskom stampom i pronalazim jedan koji prodaje Evening Standard. Sa Standardom pod rukom odlazim do slatke birtijice s pogledom na tvrdjavu. Citam omiljenu kolumnu Victora-Lewis Smitha i zvacem kikiriki uzivajuci u flasi fenomenalnog lokalnog piva, budala, zaboravio sam mu ime, iako sam pazljivo odlepio etiketu i strpao je u dzep. Unutra ugodna muzika Albinonija, Karajan razvaljuje, precizno i mocno. U sebi filozofiram o Tevtonskoj estetici, lepota i disciplina, setno se osvrcem na proslu noc u Trieru. Toplo je, uredno podrigujem srcuci nekoliko flasa jednu za drugom. Odlazim u pisaonicu. Nakon blitz inspekcije utvrdim da posle pranja ruku za brisanje imaju samo robijaski tanak peskir u neprekidnoj rolni. Nezadovoljavajuce. Izlazim i na baru trazim papirnu salvetu. Barmen i decko koji mu pomaze, svesni da nameravam da se vratim tamo odakle sam izasao, cudno me gledaju, ipak Fritz-in-charge daje mi nekoliko salveta na tanjiricu. Uzimam ih i vracam se. Nakon pisanja i otresanja s kurcem u ruci prilazim slobodnom lavabou do vrata. Izmedju tog lavaboa i onog drugog postoji porcelanska pregrada ista kao one oko pisoara. Za drugim lavaboom tip se pere umacuci ruke u vodu. Englez ocito, na krivo nasadjena nacija. Pustam vodu i stelujem temperaturu. Podmecem kurac pod mlaz. U tom trenutku, ufitiljen spico u 50-im s kravatom, u grobarskom odelu, ulazi i zatekavsi me na delu u prolazu izusti: Pardon!, sumnjivo visokim glasom i s nepogresivo Francuskim naglaskom i potrebom da se uvek nesto kaze.Don't get excited Froggie, just washin' my tool, uzvracam iritirano. That's a good un, mate, glupo se cereka Englez iza pregrade, ne razmisljajuci o statistickoj mogucnosti da je neko prao kurac i u njegovom lavabou. Pomno brisem glavic salvetom i izlazim. Cist racun, cista savest, cist obraz i cist kurac. To je rezime moje privatne religije. Zen za neozenjene.Pijem polako mali tonik za barom, ostavljam Standard malopredjasnjem Englezu, nakon sto mi je uputio upitnu gestikulaciju. Cheers mate, kaze prihvatajuci novine. See you later, uzvracam uperivsi prst u njega u imitaciji pistolja. Placam i izlazim vani. Na ulici jedna riba izlazi iz dugackog crnog automobila i onda se naguzuje na vozacevom prozoru dok nesto brbljaju. Vozac je Arap, masnog brka i ribljih ociju, umotan u beli carsaf, satirani peskiric na glavi. So fuckin' typical. S nostalgicnom veseloscu setih se Sarajevskog ulicnog stiha: Brko, na brkove ti ja izdrk'o. Dok zustro blebece riba se nervozno premece s noge na nogu, celicne stikle vire ispod ruba njenih pantalona. Kratki, kozni, strukirani zaketic, naglasava neuroticne pokrete njene guzice. Totalno bez potrebe i zle namere dize mi se kurac.Zahladnelo je, kao da ce sneg. Vadim MP3 player iz dzepa i ukljucujem ga gurajuci slusalice u usi. Na malom LCD ekranu trzavim pokretom promice naslov fajla: Vanessa Mae - Bach - Air on the 'G' string. Hm, G string, zvuci perverzno. Trebalo bi nesto navuci, pa makar i zapalenje pluca.