Grand Hotel Cravat

Posle stotinjak metara , ugledavsi poznato ime jedne delikatesne radnje, kazem taksisti da zaustavi. Placam taksistu i upucujem se prema radnji. Obilazim rafove zavirujuci pomno po policama. Sve je na Francuskom pa mi treba dosta vremena da pronadjem ono sto trazim. Visnje u sirupu sa konjakom. Kupujem dve velike flase i klimam nezainteresovano nazad prema Grand Hotel Cravat. Imam osecaj kao da se kockam uzivajuci u nekoj strastvenoj neizvesnosti, da li cu u holu opet ugledati Hibu ili ne. Nije tu, pokupim kljuc s recepcije i dok se vozim u liftu do svoje sobe pokusavam da je isteram iz svoje svesti. Soba je ponovo u svom netaknutom stanju docekujuci me s ravnodusnoscu s kojom su me docekivale stotine hotelskih soba, istom onom ravnodusnoscu s kojom godinama zanemarivana zena docekuje muza kad se vraca iz kurvanja. Skidam se, slazem odecu i idem u kupatilo. Tusiram se i sapunam, pa struzem cetkom ledja i bokove dok moja koza postaje sve crvenija i osetljivija. Pustam prilicno vrelu vodu u kadu i vracam se pod tus.Topli mlaz vode spira sapunicu sa mene, a onda polako pojacavam dotok hladne, izmicuci glavu ispod mlaza. Voda postaje sve hladnija i hladnija jedva je izdrzavam od drhtanja. Zatvaram tus i mokar posezem za brijacim priborom na umivaoniku. Poznati miris brijaceg sapuna i nezan dodir cetke dok razmazujem penu po licu. Brijem se jednom pa onda drugi put, umivam se i brisem lice. Natrackam gel po obrazima i oko usta, brisem ruke i go odlazim u sobu. Otvaram torbu i vadim stvari i delove odece, polazuci ih na krevet. Besmisleni ritual svakodnevice. Uokvirena fotografije moje devojke i moj Ruski pasos. Otvaram stranicu pasosa sa mojom slikom i posmatram ih zajedno. Neki bezmerni kontrast, neka izbezumljujuca i vanzemaljska komplementarnost. Dva usamljena atoma u potpuno praznom univerzumu mimoilaze se brzinom svetlosti. Nagli blesak neke subatomske aktivnosti i opet pustos infinitiva.Zagledam fotografiju tri godine mladjeg G........ Nikolajevica Rackovica, zvanog Gile. Izazivacki i pohlepni izraz mladosti. Kroz misli se vracam na oprostajnu scenu u Moskvi, u stanu mog caleta i njegove mlade i jebozovne zene. Sedimo i pijemo caj. Ja slavodobitno pokazujem moj pasos. "Nuklearna bojeva glava lansira se iz Rusije na Zapad", teatralno najavljujem. "Pre ce to biti bukova glava", kaze moj cale i smeje se dok ga Aleksandra stojeci iza njega, posednicki miluje po potiljku.Odlazim u kupatilo i zaranjam u kadu punu neprijatno vruce vode. Lezim u kadi bez pokreta disuci duboko. Hiba, Hiba, Hiba...