Probudim se iz najlepseg sna. Ubrzo shvatim da se ne radi o snu. Pokriven jorganom po glavi cutim i ne micem se. Trudim se da me disanje ne oda. Ovo mi se desava drugi put. Prvi put s Jasminom pre mnogo godina. Nadam se da ce se i zavrsiti kao pre, onako kako treba. Igra koju malo zena igra ili zna, a svaki muskarac sanja o njoj. Kad stavis bateriju od 9 volti na jezik, koliko to mozes izdrzati? Neko par sekundi, neko mnogo duze. Ovo je daleko teze. Teze od svake igre osim onih grubih smrtonosnih koje ne zelim da iskusim. Kontrola ne pomaze, samo apsolutno opustanje. Lako ces nasuti vodu u vino i napraviti bevandu. Ali kako kontrolisati telo, nasu posudu zadovoljstva? Kako razrediti, kako razblaziti vatru i pretvoriti je ugodnu toplinu. Igra koja kazuje mnogo i bez reci, ako pobedis. Ne drugoga, sebe. Onaj drugi ne pobedjuje tek tako, samo ako ti izgubis. Uspevam. Talas se razliva kroz mene. Osluskujem, zalepljen za krevet a lebdim, tezak deset tona a opet lak, pritajen u totalnoj ogoljenosti, proziran a zagonetan. Igra se nastavlja.
Otvaranje vrata, sum vode, jedva se sprecavam da ne skocim. Koraci opet. Zvuk zene koja se oblaci. Sum haljine koja klizi niz telo, kratak zuj zipa. Koraci. Da li idu dalje ili su jos tu? Kratak kvrc kopce na torbici, neki cudan sum, zatvaranje, metalni klik. Cudno cangrljanje. Sta u ovoj kuci moze tako da cangrlja?
Nemust poker emocija i strepnji, najsladji i najbolniji kad je izmedju zene i muskarca, sta ona misli? Sta misli on?
I na kraju, zvuk zatvaranja vrata, samo onaj neophodni skljoc, blago pritvaranje. Hteo bi da skocim i da urliknem: "Yeeeeessss"! Da li? Ustajem svez kao dusa bebe. Go se protezem i zevam dok me ne zaboli iza usiju. Glupa misao, zaboravio sam da kupim papuce. Treba dosta toga da se covek negde nastani. Prolazim u sobu. Na niskom stolu moja otvorena aktovka i kozna casica s olovkama. Cangrljanje? Jurim po stanu i zavirujem okolo. Nista. Ulazim u kupatilo i tusiram se, perem zube. Brijanje, gel posle brijanja. Trazim plasticnu flasicu s vitaminima. Nije u kuhinji. Cudno. Gde sam je zaturio. Ulazim u spavaci deo. Nesto belo preko knjige na nocnom stocicu pored mog kreveta. Gace. Obicne bele zenske gace. Moja tetka bi rekla: Bez frcokli. A na gacama crvenim markerom pise: Brenda 23 Sep 2004 i malo srce.
No comments:
Post a Comment