Ima jedna jako, jako mala zena, koju volim najvise na svetu. Ona voli da spava u mom krevetu kad god sam u Moskvi. Poslednji put me probude njeni tabani na mome licu, iz sna u kome sam se mnogo smejao i to toliko glasno da su svi u kuci dosli da vide sta se desava.Jutros se vratim sa trcanja po East Sands i sretnem Russela, naseg postara, ispred ulaza. "All right, mate? I've got something for you". Pismo iz Moskve. Ustrcim gore i napravim vrucu cokoladu. Otvorim pismo. Samo jedan list papira i reci u zaglavlju: "Zina je prohodala". U sredini otisci njenih malih stopala u plavoj tinti, dole caletovim "tehnickim" rukopisom: "Sad znas sine"!
Znam cale, znam.
Zinaida, moja mala sestrica.
No comments:
Post a Comment