Trier

Diekirch, Luxembourg. Kolega i ja zavrsavamo dil s jednim pederom. Bogati ljubavnik mu je riknuo pa prodaje njegov estate. Nasa firma treba da posreduje u prodaji. Iako je sve vec ugovoreno ranije, peder se krevelji, izmotava i odugovlaci. Njegovo decije cavrljanje iritira me maksimalno. Nakon par sati njegovog prenemaganja malo mi fali da ga umlatim stolicom. Pita nas odakle ste? Smracilo mi se, odgovaram grobnim glasom: Former Yugoslavia, pedercicu se sjaktece ocice otvaraju sirom, Paidraig isto procedi: I am from Londonderry, Northern Ireland. Pesko hukce razocarano, nevoljko i rasejano potpisuje papire. Na brzinu se pozdravljamo i sibamo za Nemacku.Zaustavljamo se u gradicu Trier, hladno je a mi u odelcima i cipelicama, moj kaput je za kurac u Nemackoj hladnoci. Kupujemo odecu u nekoj radnji. Uzeo sam toplu jaknu, somotske pantalone i dzemper uz vrat. Paidraig kupuje mornarski kratki kaput, kapu, sal, rukavice i kozne pantalone. Posle ga u nekoj prcvarnici zajebavam za pantalone dok zderemo fantasticne nemacke kobasice i zalivamo ih pivom. Muvamo se po Trieru i zaglavimo u prodavnicu alata, Paidraig je lud za DIY, tamo nam se svide duboke radnicke cizme De Walt, kupujemo ih obojica. Sluzi nas dobra riba, visoka, kosa boje meda, dupe ko Focke Wulf s radijalnim motorom. Razvlacim zvaku s njom i pitam je kad zavrsava, za 20 minuta, a kaze ima i cimerku. Cekamo ih u kafeu preko puta. Paidraig bogorodi: I'm gonna kill you. I'll bet, the other one is some sorry dog. Picke ulaze, Paidraig mrmlja: Wahey! Druga je krsna crvenokosa kobila u tesnim cizmama. Vozimo ribe u neki klub van grada, crvena ne zatvara usta. Saznamo da se u tom mestu rodio Marx, mogli smo i bez tog podatka, ali what the hell. Volim Nemice, uvek sam ih volio...Posle zaglavimo kod njih, uredan trosobni stan, interesantan namestaj, Neobauhaus iz ranih sezdesetih, neko ima ukusa komentarisemo naglas, crvena je polaskana pa nam pravi tursku kafu, Paidraig je nezadovoljan, kaze da je kao da pijes vruce blato. Razilazimo se po sobama, riba mi kaze da ima kurtone i pusta muziku. Dead Can Dance Gladiator soundtrack. Karamo se polako, metodicno, Nemacki. Mrmlja na Nemackom, stalno drzeci mi jaja, Hitler je bio u pravu, omladina je buducnost nacije. Posle je masiram dok pusta grlene glasove zadovoljstva. Cista i zdrava jebacina, riba nekako daje energiju, pozitivna je i osetljiva.Lezimo priljubljeni, ja iza nje, lickam joj vrat, sitne dlacice u produzetku kose se kostrese, predivno mirise, zaspemo...Probudi nas glasan smeh, izlazimo u veliku kuhinju, Paidraig sedi za laptopom na pultu, na visokoj stolici go kao pistolj i nesto kuca. Kaze da crvenoj pise reference. Ribe nesto komentarisu na Nemackom i pokazuju na njegovu dlakavu guzicu. Prepoznajem rec vikler. Nas troje se ubijamo od smeha. On nas gleda i nista mu nije jasno. Subota je ujutro, vozimo ribe u neki kafe, doruckujemo i zezamo se. Izlazimo do kola ja otvaram prtljaznik, pokazujem im neke prints jednog mladjeg Irskog umetnika i pitam ih za misljenje, svidja im se grafika na kojoj su naslikani dvoje radnika na farmi koji jedu sedeci, otac i kci s velikim cokulama u prvom planu. Vadim to iz portofolia i dajem im. Neckaju se, crvena ne toliko zustro, na kraju pristaju, zahvalivsi se veoma pristojno, dostojanstvene i lepe Nemacke devojke, gledam "moju" ribu dugo u oci, i ona mene, nista ne govorimo. Paidraig i crvena se grle i kikocu. Sedamo u kola i krecemo, ribe nam masu i nesto dovikuju. Slika njihove iskrene i zdrave srdacnosti mi je pred ocima skoro do Luxembourga. Paidraig samo prenoci i ide nazad, kazem mu: Ti vracas auto ovaj put. Ja imam dva dana slobodno pa odlucim da se muvam okolo, planiram da vidim par izlozbi, Orfeo ili Art du Verre najverovatnije, imaju fantasticno staklo, ko zna...