Andrea je advokat, koju godinu starija od mene, neudata, trenutno nije u vezi. Elegantna je i prirodna. Rodjena i odrasla u Britaniji od oca Engleza i majke Kanadjanke. Pohvalim njenu tetku. Smeje se i kaze: Ma ona je OK. Ima jos jednu stariju koja se nikad nije udavala a izgleda jos bolje od ove. Hm, muzevi su stetni po zdravlje, ocito.
Andrea mi kaze da ima mesto kod njih. Kako to mislis? Pa delim stan s jos cetvoro ljudi, svako ima sobu s ensuite kupatilom s tusem i WC-om, a imamo i posebno kupatilo s jacuzzijem. Kuhinja je zajednicka a i lounge. Jedna soba je slobodna mesec dana, ali covek se vraca posle pa su njegove stvari jos tamo. Pa odgovara mi, zasto da ne. Najbolja stvar je da lik napusta u Avgustu sto je genijalna vest. Pitam je hocu li im se svideti. Kaze da glasaju o tome, javno. Mislis dok sam ja tu? Ne naravno. Steta. Bilo bi lepo videti ko je za a ko protiv. Ma jok, kaze. Prolazi samo ko dobije sve glasove. A gde je? Objasnjava mi, ali ja vadim kartu i trazim da mi pokaze. Pet blokova od mog buduceg posla. Ne mogu da verujem, srecno resenje. Mrzim javni transport. Zapravo mrzim sve sto je javno. Verovatno i javne kuce iako nikad nisam bio ni u jednoj. Ovo mesto Tea & Sympathy je zaista prijatno. Zraci prijateljskom atmosferom. Konobarica oslovljava goste sa 'luve'. Ima nesto sto volim kod Engleza. Cene svoje i pomazu jedni druge kad su vani. Jest da nisam Englez, ali ponekad je adresa dosta. U svakom slucaju nisam Amer. Pijem Earl Gray, pravi Twiningsov. Kaze da ga i prodaju. Pricam joj o poslu. Pita da li sam vidio ugovor jer je to sto meni nude nesto necuveno retko. Postajem zabrinut. Ma nista ne brini, cula sam za otvorene ponude, ali moras da se osiguras. Nije mi bas prijatno. Svugde postoje kojekakve kvake. Steta sto je socijalizam propao. Vidi da sam izduvao pa me bodri. Ja cu ti to pogledati i dati savet, besplatno. Gledam je folirajuci zabezeknutost. Engleskinja s negujucom inklinacijom. Treba je staviti u herbar. To je retka biljka. Volim kako je obucena i to glasno komentarisem. Uske tamno plave pinstripe pantalone, kratke do tek ispod kolena. Elegantne sandale od pletenih remencica sto skrivaju prste ali jako seksi. Lep bez top sto blago pada ispod grudi, tanke bretele. Grudi su joj kao bombon. Lako pocrveni. Izvinjavam se pravdajuci se nacionalnim mentalitetom. Znam, kaze imala je prijateljicu iz Ex-Ju tokom studija. Razume. Da podjemo? Sto da ne. Cekaj, samo cu da nesto kupim. Idem i ja. Udjemo u prodavnicu. Mali raj za nostalgicne kupce iz Britanije. HP sos, Marmite, milion cajeva. Cornish clotted cream nemaju. Steta. Pitaju hocu li English. Uzimam, mada nisam neki ljubitelj. Kupim jos samo kutiju caja. Kamilica s medom i vanilom, dobro posle opijanja ili ako se probudim u drustvu. Spira ukus pogresnog izbora. Ona vec napunila dve velike kese. Insistiram da to ja ponesem. Necka se. Ma jok ja cu ti hvataj taxi. Pogleda me upitno i nekako zacudjeno.
Cuj, ja da sam taksista pre bi stao tebi nego meni. Ok. Nadjemo i taksi. Unutra ona objasnjava tipu gde da nas vozi. Covek je kosooki ali prilicno taman. Nista ga ne razumem dok se objasnjavaju. Napokon je ukapirao i krece. Kreveljim se. Andrea se smeje. Sigurna sam da ces se svideti ostalima. Lik vozi cik cak. Ulice su kao pravilna resetka, a sve lice jedna na drugu. Uzas. Ovde da se izgubim nikad se ne bih pronasao. Stizemo, izlazimo i placam taksisti boreci se s kesama. Zgrada je kojih desetak spratova. Tamno siva s interesantnim prozorima. Ima neke ukrase od kamena kao stilizovane caplje. Ne mogu da odredim godine kad je gradjena. Unutra cikica u uniformi za stolom. Andrea ga pozdravlja i predstavlja me. Cilager se zove Niall. I da mu nisam cuo ime, pogodio bih da je Irac. Lici na one uobicajene Irce policajce iz Holivudskih filmova. Sedi i bucmasti, cetvrtaste gradje s crvenim nosevima. Komentarisem tipa u liftu. Pa i jeste bio policajac, kaze mi. Peti sprat, lepa velika vrata. Ulazimo. Sedam sati, valjda su svi kod kuce. Pomazem joj s kesama. Kuhinja je velika s elementima skroz uokolo. U sredini velik borov sto i stolice s rukohvatom kao rupa u naslonu. Prelazimo u lounge i upoznajem se s ekipom. Joan, crnka s podignutom kosom, kasne dvadesete, menadzer u privatnoj bolnici. Alan, istih godina, tonski inzenjer u nekoj radio stanici, visok, plav i kratko osisan. Craig, oko 35, bucmast i bradat, umetnicki stolar, sta god to znacilo. Alan pita ko je za caj. Vadim moj novokupljeni i zamolim ga da ga upotrebi. Ok. Prijatno drustvo. Nisu ustogljeni. Svi Englezi. Andrea i Craig originalno iz Londona, Joan iz Linkolna, Alan severni Wales. Cavrljamo neobavezno. Zanima ih moj posao i kako to da selim ovde. Lagan, ugodan razgovor. Svako ubaci koje pitanje, gotovo spontano. Kao uzgred objasnjavaju pravila. Upotreba budilnika, telefon, rezervisanje jacuzzija, placanje stanarine, zajednicke zabave, dvaput mesecno svi zajedno izlaze. Tip koji je odsutan je Thomas, predaje na nekom fakultetu inace okeanograf koji odlazi u Avgustu u Kaliforniju. Ustajem do kuhinje da popijem tabletu selenijuma. Imaju automat za vodu. Vracam se. Pa, kaze Alan, dobro dosao. Znaci li to da sam in? Yes, mate you are in! Rukujem se okolo imitirajuci politicare. Ok, kad mogu da uselim? Pa odmah sad. Andrea me pita da li mi treba neka pomoc. Ma jok samo cu da skocim do hotela po torbe. Ipak silazi dole sa mnom da uzmem karticu od Nialla. Nemaju kljuceve, brava je elektronska kao u hotelima ili u CIA-i.
Odvezem se taksijem do hotela, pokupim torbe, platim sobu i proverim pilice. Svi su OK. Zapamtili su gde trebaju biti u ponedeljak ujutro. Fino. Vracam se ovaj put pokusavajuci da uhvatim logiku New Yorskih ulica. Neuspesno, ali bar taksista prica normalno. Novo drustvo iz stana je na okupu ali Craig i Alan su obuceni. Come on mate, kaze Craig, mi momci idemo na pice, devojke vec imaju svoje aranzmane. Vazi ali da se presvucem, brzo cu. Presvucem s brzo i ispljuskam lice nad umivaonikom, lova u dzepu, kartica u novcaniku. Idemo. Tek kad smo seli u taxi primetim da smo sva trojica obuceni gotovo identicno i da sam zaboravio da se obrijem. Opet Engleski bar. Alan kaze da cesto idu ovde. Dolaze ribe koje se loze na Engleski stimung. Ima i klopa, vreme je da se nesto calabrcne. Narucim przene lignje i posle ploughman's. Zderem s uzitkom. Njih dvojica jedu shepherd's pie. Mama mia! Nostalgija zna biti neukusna. Posle klope cheesecake s jagodama i pivo. Seda lepo na pun stomak. Polna ravnoteza u lokalu je ubedljivo u korist zena. Ima i praistorijskih primeraka, ali ipak preovladava piletina. Raspitujem se za kucna pravila oko dovodjenja 'gosci', bilo bi neukusno da sam pitao pred devojkama. Pa ako nije bucno tolerise se, objasnjavaju. Kreveti ne skripe kaze Craig. Covek je stolar, valjda se razume. Nazdravljamo. Zveram okolo. Odjednom Alan naglo ustaje. Neke ribe na ulazu. Prilaze nam i upoznajemo se. Gemma je Alanova riba. Lici na njega kao da mu je sestra. Dve su neke klinke a treca je bolno lepa latino riba u tesnom tamnocrvenom jeansu i jos tesnjoj bluzi. Izgleda malo mladja od mene. Njihovo staro drustvo. Izsudaramo se primicuci ribama stolice. Ribe se smeskaju. Narucujemo turu za njih. Latino zenska se zove Nita, pije crveno vino i ima skandalozno privlacna usta. Nije ovdasnja po rodjenju, prava Spanjolka ali odrasla u Americi. Modni fotograf. Cudno zanimanje za zenu. Brbljiva ali ne beslovesna. Uvalimo se u pricu bez problema. Prica o cakama svog posla. Snima uglavnom za casopise i kataloge. Naravno zapitkujemo je o poznatim modelima koje je snimala. Kaze da najvise voli Laetitiu Castu i jos par Francuskih modela za koje nikad nisam cuo. Radila je i s Kate Moss, ali ne voli je narocito. Craig i Alan su razocarani. Ona je kult riba u Engleskoj ali meni nije nista narocito. Kaze da neki vrhunski modeli ne vole da rade s zenama fotografima. Cudimo se zasto. Pa mi zene vidimo sve njihove mane jer gledamo detalje koje muskarci uopste ne primecuju. U pravu je, da je drukcije ne bi valjalo.
Ustaje da nesto upita lika za sankom. Pratim je pogledom, hoda nekako decije. Ona 'nosi' svoje telo kao da je totalno nesvesna svoje lepote. To je cini jos privlacnijom. Toliko je lepa da mi je prosto neugodno sto nije moja riba. Ispitujem izokola malo intimnija pitanja. Bila je udata veoma kratko. Muz joj je poginuo posle dva meseca braka. Neko ga je ubio. Nikad nisu otkrili ko i zasto. Odjednom se rasplace. Tiho umirivsi se kao da je u crkvi. Dva potoka suza. Ustaje i ode u toalet. Nema je za dugo. Ove dve klinke hoce da idu u neki klub. Pitaju jel' hoce jos ko. Ne pada mi na pamet. Mrzim klubove. Craig hoce, ustaje da ide s klinkama. See ya guys. Have a good time mate.
Nita se vraca. Potpuno smirena. Drago mi je sto se ne izvinjava. Tuga je deo zivota. Narucuje neku salatu i prica dok jede. Spontana zenska, samopouzdana i pametna. Odjednom me pita: Sta radis sutra? Pa nista, sutra je subota, mozda odem ujutro da nesto kupim. A jel' hoces da ides sa mnom u New Haven? Hocu, a gde je to? Pa tu preko u Connecticutu, imam nesto da snimam, pa ako te zanima. Volio bih naravno. Ok ja cu te pokupiti, idemo mojim kolima.
Ne znam sta da mislim. Kaze da je lepo mesto, treba da snima neku kolekciju sportske odece. Pricamo sad u cetvoro o raznim temama. Lagano odmice vece. Ja bih da idem, kaze Nita u neko doba. Ustanem. Ok, otpraticu te. Hvala nema potrebe ja stanujem blizu, par blokova dalje. Pa utoliko bolje, kazem, da si dalje zalutao bih. OK. Pozdravimo se s Alanom i Gemmom i izlazimo. Hodamo cutke. Uskoro stizemo. Zgrada slicna mojoj ali visa. Tu sam ja, kaze. Dobro, onda se vidimo sutra. Krene uz stepenice do ulaza brzim hodom, i za trenutak kao da zastade, a onda opet ubrza. Otkljucava vrata i pogleda. Mahnem joj. Laku noc Nita. Laku noc. Vracam se polako analizirajuci ono zastajanje na stepenicama. Mozda sam trebao nesto da kazem. Ipak je bolje ovako. Taksi i nazad. Niall za svojim pultom gleda mali TV. All right sir? Yes, all is right. U sobi se skinem i legnem. Zaspem k'o sabljom posecen.
No comments:
Post a Comment