Kongresshotel Europe je uredno mesto bez neugodnih iznenadjenja. Soba je udobna i nekako prijateljski namestena. Zovem S. Javlja se prijateljica. Ima let. Vraca se za dva dana. Ostavljam broj i insistiram da mi posalje poruku kad stigne.
Nemam pojma zasto mi se svidja ovaj grad. Mozda zato sto se u njemu osecam kao potpuni stranac ili sto je fenomenalno udoban. Dusu dao za dembelisanje ili dokonu laganu setnju uz nesto bezbednog kupovanja. I juce i danas posle lutanja po gradu i rucka sedeo sam u basti ispred stare Postplatz fontane kod Calwer strasse i cevcio nekoliko vrsta fenomenalnog svetlog Nemackog piva. Setio sam se milion stvari i jedne virtualne prijateljice. Cak sam bio u iskusenju da pisem pesme. U poredjenju s Britanijom Nemacka je, bar ovaj grad, izuzetno jeftina. Kvalitet usluge je neuporedivo bolji. Ima nesto i u tom protestantizmu da jebe rak raka. Ko zna, verovatno su im i katolici racionalni? Kao religiozno ambivalentan upustim se istrazivanje trgovacke ponude. Nedostatak apriorne namere ipak zadovoljim kupujuci cetiri para bokserica. Ljudi siju 'Ready to Wear' tu u radnji u radionici pozadi. Prirodan kroj, dva sava pozadi, ali sa strane. Ne uvlace ti se u supak. Gace za sampione, olimpijske.
Grad izgleda spontano iako je Nemacki cist i uglancan. Kvalitet picetine je na zavidnom nivou. Ono sto me specificno lozi je cinjenica da ribe izgledaju nekako pametno. Ili je to moja stara predrasuda koju godinama negujem kao stopostotnu istinu. Ribe imaju ten i drzanje za cistu desetku. Imam osecaj i da je vazduh zdrav. Cak mi je i voda iz cesme ukusna. Stuttgart je smesten u lagano brdovitom predelu. Posle obilnog dorucka u Kongresshotel Europe provozao sam se jutros taksijem do vrhova nekoliko tih brezuljaka, a onda se lagano spustao pesice. Parkovi su sredjeni, nigde pasjih govana. Buduci da dolazim iz Britanije to je ogroman plus, gotovo kulturni sok. Elementarna kultura naroda ovde je ugradjena, sve je pod konac i to mi odgovara. 'Umetnicka razbarusenost' neke sredine sve vise mi bazdi na intelektualisticku neurozu. Mozes biti pijan k'o zemlja ili naduvan k'o truba, ako sledis druge na pesackom prelazu, sigurno ces ziv stici kuci. Sam boravak u ovoj sredini, makar i u ulozi coveka na poslovnom putovanju, deluje kao mentalna banja. Vazdusne i druge banje trebaju bolesnicima, a ovo svakom coveku u situaciji stresa. Ovde ne mogu da budem referenca, buduci rodjeni flegman, ali ova odredjena i funkcionalna opustenost neverovatno mi prija. Ovde cak i japanski turisti ne izgledaju kao zivcani rekonvalescenti na dopustu.
Ovde su me poslali da ispravim sta je zasrao moj kolega pre mesec dana. Citao sam njegove beleske i stideo se umesto njega. Covek je definitivno vanzemaljac. U kontaktu s ovim klijentom postupio sam protiv svih pravila poslovnog bontona. Telefonirao sam mu juce ujutro. Weekend je svetinja verovatno i za njega ali mu je bilo drago da sam se javio. Objasnio sam mu da samo hocu da potvrdim da sam stigao. Odmah me je pozvao na veceru. Odvezli smo se u gostionicu par kilometara izvan grada. To je u stvari bivse feudalno imanje. Sedis u natkrivenoj basti ispred restorana, a dole pasu jeleni i kosute. Osoblje je u etnickim kostimima, mi bi rekli narodna nosnja. Ugodno cavrljanje uz aperitiv otkriva ovog Nemca potpuno u istoj slici kao i jednog prosecnog Srbina. Covek radi a zena ga zajebava. Sudbina koju delimo iz arijevske prapostojbine. Hvali se Srbima koji rade za njega. Ceni njihov ugradjeni osecaj self managementa. Necu da mu racionalizujem tu predstavu navodeci kolika je prosecna plata u Srbiji. Kad je saznao da sam studije zavrsio u Rusiji prosto se odusevio. Ima duboko nepoverenje prema anglosaksonskom svetu i smatra da je prirodni partner Nemacke Rusija. Rekao bih mu kasno ste se setili, ali dovoljno je svestan i sam. Kasnija prica otkriva razlog njegove idiosinkrazije spram Gordog Albiona i Land of Free. Matorac mu je bio pilot u drugom svetskom ratu. Zbog kvara motora izvrsi prinudno sletanje 1944 iznad Engleske i provede relativno kratko vreme u zarobljenistvu. Od tada nije mogao da cuje rec Engleskog. To se dobrano ocesalo i o sina. Poreklom su iz severne Nemacke, a ovde su se udomili po zenskoj liniji. Kaze da sebe dozivljava kao moreplovca nasukanog u sumi. Njegove jezicke konstrukcije na Engleskom jeziku zvuce veoma originalno. Ima troje dece na studijama i zabrinut je uticajem Anglosaksonskog modela na Nemacko obrazovanje.
Kuvarski pomocnik dolazi s kolicima na kojim je izbor jela u ponudi. Prepusta mi cast izbora. Odlucujem se par jela od mesa i nekoliko vrsta kobasica. Kao prilog biram nesto sto izgleda kao Quiche Lorain ali od krompira. Za coveka njegovih godina i urodjene vitkosti zdere kao vuk. To me ohrabruje. Ne volim prenemaganje, a narocito za trpezom. Jedemo slozno i cutke, povremeno nazdravljajuci pivom, kao drugari iz vojske. Kaze da se oseca opusteno u mom drustvu. Napravi salu od toga u smislu da ne mora da proverava gde mu je kreditna kartica. Potpuno ga razumem. Moj kolega je na njega ostavio utisak secikese pod maskom intelektualnog isposnika. Smejem se od srca. Covek ga je rendgenski snimio. Osim te napomene izbegavamo svaku pricu o poslu. Osecam da je u necemu slican meni. Nikad ne mesam biznis i zadovoljstvo.
Kroz pricu posle vecere otkrivamo zajednicku strast. Prema pesmama Ruskih zenskih horova i estetici Nikolai Hartmanna. Pricam mu da je najbolji onaj iz Suzdalja, a ima i par Ukrajinskih. Pomno belezi informacije u neku vrstu Nemackog filofaxa. Volim da imam posla s organizovanim ljudima. Uvek sumnjam u one koji samo pamte. Pamcenje je utociste strebera, ili foliranata.
Guzat picic sa smesnom kapicom gura kolica s kolacima. Narucujemo neki kolac sa sumskim jagodama. Dok se saginje da dohvati tanjirice par sisurina teatralno zateze njenu bluzu. On je kao nesto muva na Nemackom. Na flertovanje dobro potkozenog Svabe picka reaguje sa neskrivenim 'izvol'te'. Pristojno proucavam nebo iznad Stuttgarta. Ona ima generalni izraz nase beslovesne ravnicarske snase, retka pojava. Steta sto se to ne moze sacuvati u etnografskim muzejima. Cinizam ovovremene trzisne picetine ovu Nemacku napupalu guzaru definitivno svrstava u kategoriju ugrozenog kulturnog blaga. Oko ovih stvari treba da se zabrine UNESCO. Boli me kurac za crkve po Evropi, ionako su prazne. Halo, Mr Taxman primi to k znanju, uredan sam poreski platisa.
Komentarise ribu s kolacima. Kaze da voli rokoko figure. Potpuno ga razumem. Rodjen je 47-me. Glad u porusenoj i okupiranoj Nemackoj i slicni socijalno-istorijski, a i prehrambeni pejsazi. Priznajem da sam vise 'In Medias Res'. Mlecne zlezde sam izgustirao kao beba. Dojio sam do 26 meseci. Kao da nista nije ostalo mom bratu. Njegov prvi poster na zidu bio je onaj Anna Nicole Smith. Izvini brate ali ja sam prvorodjence. Lik me odveze do grada. Pozdravljamo se uz poslovni dogovor za ponedeljak. Nas covek, Evropski lik, jos uvek ne dise na skrge, nije potopljen u moru kratkovidne pohlepe. Vidi unapred. Volim posao gde se situacija moze anticipirati prostom dedukcijom.
Pojedem prilicno masan sladoled u poslasticarnici u gradu i pravo u hotel. Dugo citanje i san bez snova.
Danasnji dan iskoristim za turisticki obilazak. Par galerija s nekoliko retkih iznenadjenja. Rucak u gradu i pivo kod fontane. Peske do hotela i lepo iznenadjenje sto sam propustio u hotelskoj brosuri. Wireless access point. Fakt koji rezultira ovim postom. Recena brosura ima par nevestih ideja o lokalnoj vecernjoj sceni. Nema apodikticnih uputstava za nemastovite. To dozivljavam kao izazov. Cim posaljem ovo idem licno da proverim. Maler je u tome sto moram rano da ustanem. Sutra pocinje radna nedelja a ja sam u Nemackoj.
No comments:
Post a Comment