Prijatno iznenadjenje

Tokom studija znao sam jednog naseg coveka koji je bio patoloski filmofil. Cak je zaveo jednu ribu iz drzavnog filmskog arhiva da bi mogao da preko veze gleda stare filmove. I normalno, desi mu se ono sto se desava samo fanaticima. Ogugla na onaj uzitak koji pruza celina i pocne da svoje iscezavajuce zadovoljstvo trazi u detaljima. Recimo pocne da zaboravlja radnju filma, ali zapamti sve o scenografiji ili kameri, kadriranju, radu s naturscicima. Kao i obicni pornofil zavrsi u perverziji, pamteci imena recimo pomocnika montazera i slicnih sporednih likova.
Tako nesto slicno desava se i meni. Ne sto hocu vec zato sto je moj posao po prirodi okrenut partikularnom, samo krajnjem efektu preduzetnistva, profitu. Kopam jutros po nekoj, 'ajmo reci istoriji ove firme, da ustanovim neke paterne, neki generalni modus operandi, prakticki kredo firme, neke 'genetske' sklonosti ovog specificnog businessa, a zaboravljam sav onaj trud, mastu i viziju koju su otac sadasnjeg vlasnika i on imali dok su se uspravljali na ovu poziciju. A taj prvobitni drive im opet treba, sad kad se sire i van domaceg trzista. Pomaze mi starija gospodja sa fenomenalnim znanjem Engleskog. Upitam je za neke detalje oko jednog novijeg projekta, a ona pozove coveka koji na tome radi. Covek samo sto se pomolio na vrata ja poznam da je nas. Dragan ekonomista, nas Beogradjanin, nekada stanovnik Cubure. Kaze rekao mu gazda vec za mene ali da je naravno ostao na radnom mestu da radi svoj posao. Pravilno. Nije dosla mecka u firmu vec sasvim slucajno ja i sasvim slucajno zemljak.
Posle sedimo i kod gazde jer mi trebaju jos neki detalji, tu je i glavni accountant i jos par likova. Na kraju sastanka gazda kaze meni i Draganu: Hajde sad vas dvojica idite na rucak zajedno, a ti Dragane ne moras posle podne da se vracas na posao, sve je OK. Malo sam zacudjen, ali on objasni: Znam ja da cete vi i u restoranu da pricate o poslu.
Pa ima covek poverenja, lepo. Doduse ne odemo na rucak nego me Dragan pozove kuci na rucak, a vreme iskoristimo da prosetamo. Kako za koji dan ovde pocinje neki tradicionalni konjski festival, grad je sav u znaku tih zivotinja. Nadjem u jednoj radnji predivnog drvenog konjica za jahanje, onog starinskog tipa, sa malim koznim sedlom, mozes da se ljuljas na njemu a ima i sklopive tockice. Ja ga nesto zagledam, pipam po drvenim nogama, ali Dragan poprica s prodavcem na Nemackom pa me uverava da je roba dobra. Pravi je neki zanatlija lokalno, nije Kineska stvar. Kupim onog konjica pa Draganovim autom do poste da ga saljem u Moskvu. Lep poklon za moju bracu i sestricu, svak moze da ga jase. I tu mi Dragan dade korisne informacije, koja je najbolja tarifa za slanje i pomoze oko pakovanja.
Odemo posle kod njega u Stuttgart kuci i lepo se najedemo. Zena mu iz Novog Sada, treba uskoro da rodi, a kuva da prste polizes. Posle rucka sednemo u njegovu radnu sobu, a ona nas posluzi, njemu kafu, a meni caj s mlekom i neke stanglice. Posle dobrog rucka padose taj caj i stanglice kao zlatna medalja. Pitam jesi li to sama pravila, a ona ma jok, to su kupovne i pokazuje mi plasticno pakovanje. 'Sojine slatke plocice' neki proizvodjac iz Beograda. Godinama pijem caj uz razne biskvite, ali nista mi kao ove plocice ne prijase tako lepo.
I tako kao sto je gazda i predvideo provedemo konstruktivno popodne, sutra jos samo neki detalji.
Veceras ja njih izvodim na veceru. Neverovatno prijatan i inteligentan par. Nazalost nasa zemlja nije jos za takve strucne i odgovorne ljude kao Dragan. Jednostavno ne pruza elementarne mogucnosti za ljude s talentom i pogotovo iskustvom. Mozda ce njegovo nerodjeno dete i fakultet da zavrsi pre nego sto se opet osovimo na vlastite noge.
Sutra ujutro zavrsavam ovaj zadatak u Lidwigsburgu, a onda idem za Munchen. Jos jedan kratak i rutinski poslic u nasoj filijali i slobodan vikend sa slobodnom freulein S.
Freiheit, freiheit uber alles!!!