Celo jutro bavim se hermeneutikom businessa. Delatnost puna zmija. Treba ih odrati i opet neprestano odirati da bi se pojavila zadnja koza, ona autenticna sitna krljust, puki interes. I kad nju skines ostaje nesto kao pileci vrat. Nesto sto mozes oglodati pukom matematikom za osnovnu skolu. Sastanak sa PR ekipom. Prezentacije lice na vojne raporte. Anyway, stede vreme. Dva sata u kancelariji pravnika. Prihvatio sam samo belu kafu. Lunch break u nekoj gästehause. 'Mauthauzen' corba, gersle, sta li? I jako zacinjen, ali vodenast pasulj. Kiseli krastavci izvadise stvar.
Disciplinovana zenskadija iz racunovodstva nakon rucka narucuje kolace. Jedna od njih, stroga brineta u kasnim dvadesetim. Pali cigaretu i naslonjena laktom na sto luta pogledom po gostima. Podlaktica pod devedeset stepeni. Dim se ravno dize gore. Ruka izgleda kao netom ugasena sveca.
Grad je lep, sav je kao nakolmovan. Poprilicno kasni barok. Turisticki 'claim to fame' je muzej porcelana. Ima vremena. Poseticu ga u devedesetim (ako uopste bude sveta). Rackovici dugo zive ali i Bog ima svoje planove.
Dovezu me pred hotel. Odlezim od dva do pet. Nista od citanja. Dve Seliceve knjige prezirno me gledaju sa nahtkasne. Izvini Momcilo, sad sam undercover.
Ukljucim laptop i gledam kako dugacki niz poruka iscuri u Outlook. Trivijalnosti iz firme i par morbidnih viceva od Paidraga. Ukljucim TV i na satelitski program. BBC tradicionalno sere. Vani kisa. Recepcionerka je dobra ali nije ukljucena u cenu. Vracam se laptopu. Kratki pregled novosti i jos jedan dokaz kako je svet globalno selo. Zapravo bljutava i otuzna selendra. Opet je neko zaparao automobil mog patriotizma, rdjavim ekserom. Iz ciste pakosti.
Razmisljam sta bi sa njom da je ovde. Verovatno bih joj rekao da mi ga samo izdrka. Dobro je to radila. Nekako svojski. Omladinska radna akcija. Ono Tito, partija, omladina, akcija.
Ili cak ono starije, u mom prepevu. Iz doba Staljinove blokade, a mozda i pre:
Zasucimo rukave, sperme neka.
Upropasticemo jos jednog coveka.
Udbaske kceri, rekao tata da se i tanjir oblize. Hvala ti druze Leko dobro si ih dresirao.
Nista bez Beogradskih sponzorusa...
No comments:
Post a Comment