Tesko je pomiriti interes za bizarno s dobrim ukusom. Sam sebi laskam, da je to u mom slucaju moguce. Zapravo me je taj interes i odveo u Ameriku. Pre nekoliko meseci, negde krajem leta prosle godine isao sam s drugarom u Dundee. Idem cesto tamo, u kupovinu uglavnom, ali ovaj put razlog je bio sasvim trivijalan. Paidraig je sreo neku ribu ovde kod nas u St Andrewsu. Riba je amerikanka s lepom kolekcijom ptica u glavi. Matori joj je dobro potkozen bolid koje prodaje vesalice, ne vesalice kao klopa naravno, vec vesalice za kosulje, odela i slicno. Kako god, lik pravi uzasnu masu dolara i kako je seljak u geografskom pa i u mentalnom smislu poslao je svoje dete da studira u Britaniju. Mala je matorog zablefirala da je dovoljno pametna da resi stvari sama pa je sa zlatnom karticom odzvizdala u UK i ko zna kako i ko zna zasto zaglavila tu kod nas. Njena ideja je bila verovatno bila da upeca princa Williama koji je studirao u St Andrewsu. Paidraig ju je sreo dok je lokao s drustvom u njegovom lokalnom pub-u pa mu je trebalo cak par sekundi da je smuva, par minuta da sazna sve o njoj i kresne je. Elem, njen elementarni problem bio je u tome da je smestaj nasla u Dundee-ju jer joj je neki estate agent nasao tamo studio flat i naravno odmah oteo depozit. Sad da objasnjavam koliko je glupo, recimo studirati u Beogradu, a ziveti u Novom Sadu stvarno nema smisla. Tu ti se Paidraig kao naostri da lika isprepada, jer po njegovim recima: 'Babe is prize winning blowjob talent'. Dobro, mi se pokupimo da liku otmemo lovu a riba s nama. Mene predstave kao clana Ruske mafije, ja ti se tu kao namrgodim, nesto se iskenjam na Ruskom, i za cudo moron napise cek kao kompenzaciju. Mi odemo da pokupimo njene stvari i pred samim stanom zateknemo njenog ujaka koji ju je bas trazio. Covek je Irac koji zivi u Francuskoj i predstavlja pametnije krilo njenog genetskog nasledja. Otaljamo sve sto je trebalo i svratimo se u neki pub da svarimo situaciju. Tu sve izadje na videlo. I glupost ribe i nedostatak informacija. Paidraig se ukeketi kao 'dobronameran i odgovoran', a ja se upustim u pricu s ujakom. Koliko god cudno bilo, covek me odusevi neverovatnom mesavinom licnog iskustva, anglosaksonskog skepticizma i evropske lukavosti. Zavrsimo citavu aferu obecanjem da se sretnemo u St Andrewsu, sto se i desi par dana posle jer je ujak golf fanatik, a St Andrews, kao sto je poznato, zivi od golfa. Tu se nekoliko dana ozderemo regularno s njegovim pajtosima s druge strane bare i uspostavimo lepu pricu, naravno uz obavezno americko propitivanje: Sta radis, zasto to radis i kako dobro to radis? Upoznamo gomilu amera koji sibaju golf kao glavnu zabavu i stvorimo neku vrstu kruga prijatelja medju tom masom matoraca. Ameri naprosto nikad ne mogu da odjebu posao ni u situacijama totalne opustenosti. Oni prosto uzivaju u razgovoru o biznisu i za njih to nije naporno, dosadno ili prosto van konteksta zabave. To je razlika izmedju njih i Evrope pa cak i Britanije. U to vreme citava stvar mi je bila u domeni skupljanja kurioziteta, a kako u odgoju nemam, ili niko iz mog nekog prosecnog ili pribliznog 'Balkanskog' kruga nema neku distancu 'muske price' spram starije generacije, nabaci se par dobrih zurki s lokalnim ribama. Cak smo napravili neku 'Tematsku vece' s naslovom 'Bob's your uncle', gde smo sibali Englesku, Ex-Yu i Irsku mesavinu fazona s tipicno Britanskim divljanjem i picem. Kako se njihova sezona s golfom zavrsavala sve cesce su me pojedini od njih zvali na vecere s poslovnim predlozima. Tako zavrsim s nekoliko ponuda za posao u Americi, ukljucujuci par potpuno ozbiljnih. Jedan od matoraca mi je dao otvorenu, vremenski neogranicenu ponudu. Naravno, u to vreme nisam tome dao neku vrednu paznju, ali covek me je redovno podsecao na nju, kroz pisma, cestitke i slicno. Cak me je i njegova kcerka s muzem posetila i generalno su me izgotivili. Pre par meseci iskrsne mi zadatak u firmi da vodim nasu ekipu na treningu u USA i ja prihvatim. Bas to bizarno, sto osecam da se desava tamo privuce me celoj stvari. Bos me je zvao dole u London i poverio mi operaciju da budem kvocka (hen) nasim pilicima tamo. Ja sam mu rekao da bih radije bio pevac (cock) jerbo su tri od pilica ribe, ali covek se nije smeo jer me vec znaju po neformalnosti u firmi. Tako sam odleteo u New York s podmlatkom od sedam naivnih dusa s idejom da ih provedem kroz kuke i zakuke naseg posla. Mi kao firma negujemo neke, recimo 'srdacne' odnose s par konkurentskih kompanija. Nase je trziste veoma zrelo pa to mozemo da priustimo, jer je fluktuacija radne snage izmedju firmi 90% zastupljena prelaskom u jednu ili drugu ili trecu firmu, a sve tri su globalne. Da li se tu radi o dzentlmenskom sporazumu ili ne, pojma nemam, ali to je vec ustanovljena tradicija.
Elem mi smo na ovom putu bili gosti Sotheby's-a. Dali su nam svu mogucu pomoc i informacije. Drugi dan smo bili na njihovoj aukciju satova sto je mene licno prilicno razocaralo. Americko trziste satova, specijalno rucnih je jako konzervativno. Osnovni pokretac je investiranje. Nema nekih tipicno Engleskih ili Nemackih iskoraka u smislu da se aukcija koncentrise na primerke za 'connoisseurs', prave zaljubljenike, sve je oko elementarne trgovacke filozofije: Kupi jeftino, prodaj skupo. Uglavnom se valja Patek Philippe, sto je interesantna firma u principu, ali ne i neophodno u smislu uzbudljivosti. Nekoliko dana posle imao sam po prvi put cast da prihvatim posredovanje u telefonskom bidovanju iz Rusije na aukciji Ruske umetnosti, zahvaljujuci mom poznavanju Ruskog, sto je ekipi nasih 'pilica' bila dobra prilika da nesto nauce i iz te oblasti. Prodata je masa predivnih slika, nadam se da cu letos kad posetim caleta imati dovoljno vremena da bazam po Moskvi i okolo u potrazi za potencijalnim remek delima. Ostatak vremena proveli smo ucestvujuci na nekoliko trening sesija organizovanih od nase firme i vodjenih od nasih ljudi u Americi. Imali smo par predivnih, radnih izleta u New England koja je raj na zemlji, bar po kvalitetu vrlo blago preplanule i odnegovane picetine koja se tamo moze sresti. Za mene, kao notornog rasistu to je predivan kutak Amerike gde treba definitivno odvesti potomstvo kad im je vreme za zenidbu ili udaju. Naravno tamo sam kupovao kao lud. Specijalno su jaki u sportskoj odeci, sve stvari oko mora i uopste prirode. Jednom kad se preselim nameravam tamo da haram. Ne samo po radnjama, naravno. Znam da ce me polovina citalaca zamrzeti, ali sta da se radi, to sam ja. Sto rece jedan nas covek, dole u Londonu: Nisam rasista, ali nisam ni daltonista.
Veliki preostatak energije raspoloziv posle radnog vremena posvetio sam finalizovanju ponude od vec recenog Amerikanca i nastojanju da se instant aklimatiziram na lokalni zivotni ritam. Kako su pilici imali vec prearanziran smestaj, a ja kao 'vodja puta' otvoren, nastojao sam da prokljuvim sta je najbolji nacin da se obitavanje u New Yorku ucini podnosljivim za razmazenog tipa kao sta sam ja, ovo razmazen je iskljucivo moja greska, roditelji me nisu preterano mazili, bar ne materijalno ali zadrzavam pravo da nepedagoski delujem na samog sebe, jos otkad znam za sebe.
New York je na mene delovao kao Diznilend na dete iz Mrcajevaca. Priznajem i ne stidim se. Ne u smislu da se sad svi nadjemo kao oni sto ucestvuju u kamenovanju gresnika nego kao u nekom stvaralackom kosmaru Salvadora Dalija. Milion apsolutno otkacenih ideja u isto vreme. Nekih ne mogu da se oslobodim ni sada. Ko je citao ranog Kalajica razumece sta znaci kad se njegova 'ideotvorna' ideja vertikalnog Beograda prevede u doslovnu izvedbu miliona tona celika i betona u vertikalu aktualne arhitekture koja ti tamo suzava pogled, ne samo u fizickom, nego i u imaginarnom smislu. Prvo sta mi je palo na pamet, je vise za psihijatre nego za citaoce bloga. Zamisljam instant nestanak svih gradjevinskih i uopste neorganskih struktura u tom gradu. Mi koji setamo ulicama New Yorka svedocimo fantasticnu katastrofu gde hiljade ljudi odjednom pada sa svih trenutno nestalih visina tog grada. Masa telesa vristeci treska jedno na drugo dok se ogromne gradjevine u kojim su do sekundu pre radili dematerijalizuju. Brda telesa se formiraju na mestima bivsih oblakodera dok masa zuji svako u svoma pravcu. Monstruozno, ali nevoljko priznajem, zabavno.
Bilo kako bilo, moj fundamentalni instinkt, kad ne znas sta da mislis svojom glavom, povedi se za glavicem, i u ovom slucaju se pokazao kao pravi. Primetim ribu s ledja na ulici, uredan zenski mrdaj guzom, koja mi je po nekom neobaveznom, turistickom ritmu koraka izgledala famlijarno i totalno prepodobno se kao sapletem pored nje. Riba reaguje sasvim evropski. Are your OK? Naravno da sam OK iz-izvinjavam se dok registrujem britanski akcent. Riba nije Engleskinja nego Kanadjanka sto lepo ilustruje moj totalni nedostatak sluha ali bogu hvala, ilustruje moj 'dostatak' sluha za zene. Ja se kao uzrujao i iskezim joj se 'bespomocno'. Mala prica na ulici, izgovor da joj se 'zahvalim' na brizi i italijanski kafe odmah tu. Insistiram namerno nespretno i riba trza. Odvalim mesavinu ustrucavanja i smotanosti, jebi ga, stvar pali. Prihvati foru i naguzimo se na neke idiotske stolice u kafeu. Napravim citavu dramu oko smestanja u najboljoj tradiciji Britanskog pederisanja, zakeram konobaru i njoj se izvinjavam do besvesti. Objasnim joj da sam naturalizovani Britanac (i sad se stidim zbog ove konstrukcije, ali ljudi valjda navijate za mene?) i nekako izmuvam citavu stvar. Riba izgleda jako zdravo. Zenski. Ima zive oci. Ima 'sitnu' manu. Ima negde oko 55. Utoliko lakse. Vezem pederski suplju pricu, kao te tek sam stigao, kako se snaci ovde, tako sam navikao na Engleski dorucak, besmopocan u novom svetu, sve je tako vulgarno etc. Riba je organizacija na dve noge. Tupi mi o kulturnom soku evropljana u Americi. Slusam s namestenim 'bezopasnim' kezom. Njena necaka iz Britanije zivi ovde. Upadam s par femininih udica. Zena lapce. Uvalim joj lep pogled, vec prica o tome kako ima divan brak. Volim citavu situaciju i prihvatam igru. Zena je u New Age fazonu. 'Zainteresovan' sam. Zalim se na nedostatak informacija. Ona pocinje da veze. Skace od Indije do Meksika. Ima jako jebezljiva usta, nekako me njene sitne bore oko ociju loze. Pricam joj o nostalgiji za Skotskom, kako se talasi obrusavaju u podnozju Queens Head pub-a. Recju, cavrljamo. Hocu da izbegnem Skotsku pomorsku pricu da su stari brodovi najlepsi za jedrenje, prosto s nekom nalozivom inspiracijom. Jednog dana baba, kad budem sedokosi jarac voleo bih da te kresnem. Nazalost ti ces tada da budes stanovnik groblja. Atomska centrala, ne hvala. Ista analogija funkcionise u seksualnom planu. I kurac je intrinsicni ekolog, clan partije zelenih. Uostalom sve sto je zeleno raste. Usmeravam bakicu ka konkretnim informacijama. Malo je nalozim pricom o mom poslu. Ona je odusevljena keramikom. Iskreno, zaboli me kurac, ali nekako mi obavezujuce daje broj svoje necake. Obecavam da cu je posetiti. Ima vikendicu na jezerima. Jebi ga, baba lepo mirise, mozda cu i ja jednom kao star imati dijapazon odnegovanih baba u imeniku. Mozda smo mi mladji nepravedni idioti. Koliko od vas riba u top formi uopste razmislja o tome? Ko zna sta ce vam se desiti oko 55-te? Investitor rikne. I sta sad? Koliko od vas sad masnih i pozeljnih picica moze obecati da ce odnegovati svog coveka do funkcionalne starosti. Jedan metak sedmicno. Dostojanstveno prcanje bez ucene. Posle citavo vece ispunjeno razgledanjem slika unucica. Mozda se koji orgazam iznedri. Halo zene, budimo realni, picetina brze stari od kurcetine. Plus, mi koji prezivimo imamo veci izbor, jer zene duze zive i konkurencija se smanjuje. Viagra itd. O taj lepi Francuski duh. Degutantno je da serem o Jean-Paul Sartre ili Pablo Picasso-u. O sve moje drage ribe, nadam se da cemo se sresti u snazi da lepo razmenimo telesne tecnosti. Ne stidite se, ja sam sladokusac. Budimo spremni na sve. A sad samo za tebe koja znas. Arheologija. Necu nista vise da kazem. A ti znas.
Oprastam se s bakutom uz obecavajuci kez. Slatka je.
Sibam niz ulicu.
Zovem necaku malopredjasnje babe. Javlja se. Lepi South-East naglasak. Razumem je. Cavrljamo lako kao da se znamo godinama. Ispostavi se da postoji citava skrivena mapa mesta na koja dolaze Englezi u New Yorku. Pomenem joj par fazona iz price njene tetke. Riba je polukuvana. Kaze mi mesto gde cu je naci odmah sad. Uhvatim taksi rvuci se s pedercicem koji vristi na ulici. Kazem taksisti mesto i covek hvata liniju. Vozi, blejim kroz prozor dok promice New York. Stize, placam i izlazim. Nepogresivo Engleska firma. Ulazim. Prodavnica i restoran ujedno. Skacem od stola do stola pogledom. Jedna riba me gleda u oci. Kao da je znam. Kopam po pamcenju i ne nalazim nista. Ipak poznata mi je. Lici na Emily Lloyd. Andrea? Yes that's me. Sedam za sto. Somehow I know you. That's my perception as well, odgovara.
1 comment:
It agree, a useful phrase
Post a Comment